Godinama je važilo nepisano pravilo da se letnji odmor provodi na što toplijoj destinaciji – uz more, visoke temperature i što više sunčanih dana. Međutim, leto 2026. pokazuje da se turističke navike ubrzano menjaju. Umesto ka Mediteranu, sve veći broj evropskih putnika okreće se severu kontinenta, birajući prijatnije temperature, prirodu i mirniji odmor. Ovaj trend dobio je i ime – „coolcation“.

Naziv je nastao spajanjem engleskih reči cool (sveže, hladnije) i vacation (odmor), a označava putovanje u destinacije sa umerenijom klimom tokom letnjih meseci. Razlog je jednostavan – rekordni toplotni talasi koji su pogodili veliki deo južne Evrope menjaju način na koji ljudi planiraju godišnji odmor.

SZO: Stari kontinent se najbrže zagreva

Rekordni toplotni talas u junu 2026. oborio je temperaturne rekorde u Francuskoj, Nemačkoj, Poljskoj, Češkoj, Mađarskoj, Španiji, Austriji, Švajcarskoj, Holandiji i Velikoj Britaniji. U Francuskoj je procenjeno da je tokom ekstremnih vrućina zabeleženo više od 1.000 dodatnih smrtnih slučajeva. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije, Tedros Adhanom Gebrejesus, upozorio je da je Evropa „kontinent koji se najbrže zagreva na Zemlji“.

Analize Evropske turističke platforme Transition Pathways for Tourism pri Evropskoj komisiji, kao i istraživanja o fenomenu „coolcation“ objavljena u pojedinim naučnim časopisima procenjuju da će klimatske promene trajno promeniti sezonalnost putovanja. Primera radi, Australijski putnici koji obožavaju odmor u Evropi, preispituju letnja putovanja na stari kontinent zbog haosa izazvanog toplotnim talasima i obaranja temperaturnih rekorda, javljaju australijski mediji.

Nove destinacije – prolećne temperature usred leta

U pojedinim gradovima život se usled enormnih vrućina tokom dana gotovo zaustavlja, a turisti sve češće odustaju od višesatnih obilazaka kulturnih znamenitosti. Zbog toga putnici počinju da traže destinacije na kojima mogu da provedu ceo dan napolju ali bez iscrpljujućih visokih temperatura opasnih po zdravlje.

Destinacije koje su nekada bile rezervisane za proleće ili jesen sada postaju letnji hit, dok se tradicionalna mediteranska letovališta sve više oslanjaju na predsezonu i postsezonu. Najveći rast interesovanja beleže zemlje severne Evrope. Island, Norveška, Švedska, Finska, Danska i Škotska više nisu rezervisani samo za zimska putovanja ili ljubitelje prirode.

Tokom jula i avgusta nude temperature između 18 i 24 stepena, duge dane, gotovo neprekidnu dnevnu svetlost na severu i bogat izbor aktivnosti na otvorenom. Prema podacima koje prenose turistički analitičari i rezervacione platforme, pretrage za putovanja u severnu Evropu značajno su porasle nakon ovogodišnjih toplotnih talasa.

Posebno se izdvajaju Geteborg, Stokholm, Rejkjavik, Bergen i Kopenhagen, koji privlače putnike željne prijatnije klime i manje gužve.

Zašto putnici biraju „coolcation“?

Razlozi nisu samo niže temperature. Sve više turista želi aktivan odmor – pešačenje, vožnju bicikla, planinarenje, kajak, posmatranje divljih životinja ili obilazak gradova bez potrebe da najveći deo dana provode u klimatizovanim prostorijama. Istovremeno, sever Evrope nudi manje gužve nego najpopularnije mediteranske destinacije, što doprinosi kvalitetnijem doživljaju putovanja.

Analitičari ističu da „coolcation“ nije samo odgovor na klimatske promene, već i deo šireg trenda u kojem putnici sve više vrednuju autentična iskustva, prirodu, održivost i kvalitet boravka ispred klasičnog „odmora na plaži“.

Da li Mediteran gubi bitku?

Odgovor na ovo pitanje je odrečan. Španija, Italija, Grčka, Hrvatska i Portugal i dalje ostaju među najposećenijim evropskim destinacijama. Međutim, menja se vreme putovanja. Turističke agencije beleže sve više rezervacija za april, maj, septembar i oktobar, kada su temperature prijatnije, dok sever Evrope preuzima deo letnjih gostiju koji su ranije gotovo isključivo odlazili na Mediteran.

To znači da se turistička sezona ne skraćuje, već preraspodeljuje tokom većeg dela godine. Upravo zbog toga stručnjaci smatraju da bi „coolcation“ mogao da doprinese održivijem razvoju evropskog turizma i smanjenju pritiska na najopterećenije destinacije.

Turisti iz Srbije pomeraju odmor za septembar

Poslednjih godina raste broj putnika iz Srbije koji tokom leta biraju Island, Norvešku, Škotsku ili baltičke zemlje, dok se vikend-putovanja u Kopenhagen, Dablin ili Edinburg sve češće kombinuju sa boravkom u prirodi.

Istovremeno, sve više domaćih turista tradicionalni odlazak na more pomera za septembar, kada su temperature prijatnije, cene niže, a gužve znatno manje. Upravo zbog toga „coolcation“ više nije prolazni marketinški izraz, već pokazatelj da klimatske promene već danas utiču na način na koji planiramo odmor.

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, budite uvek u toku sa najnovijim vestima iz sveta turizma.