Verona, grad ljubavi, mesto u kom je ispričana najlepša i najtragičnija ljubavna priča. Šekspir je kroz ovaj grad opisao dramu jedne tragične ljubavi između Romea i Julije. Verona je takođe grad prelepe umetnosti i arhitekture, koji se nalazi na obali reke. Sinonim za večnu mladalačku ljubav, je upravo priča Romea i Julija, ispričana u ovom gradu. Šekspir je svojom tragedijom Veronu stavio na mapu sveta i time doprineo da što više turista posećuje ovaj grad ljubavi.

Kada se nađete u prelepoj Veroni, ono što obavezno treba da posetite jeste Julijina kuća. Julija je lik koji vrsni pisac Šekspir oživeo kroz svoju najpoznatiju ljubavnu dramu. U ovoj kući okupljaju se oni koji nemaju sreće u ljubavi, kako bi napisali ljubavna pisma i ispisivali imena svojih simpatija. Kroz uske prolaze, prekrivene ljubavnim pismima i imenima simpatija onih koji su su ovde našli, doći ćete do čuvenog balkona, sa kog je Julija dozivala svog ljubavnika, Romea. Međutim, može se primetiti da je balkon jako mali i zapitali biste se da li je stvarno neko mogao sa tog balkona da stoji i izjavljuje ljubav svom partneru. E pa, nije, istina je da je taj balkon lažan. Kuća Kapuletijevih nije zapravo bila na mestu gde se sad nalazi, već u blizini obale reke Adiđe. Priča koja stoji iz ovog balkona, jeste da je taj balkon, koji je u gotskom stilu, otkupljen u dogovoru sa direktorom muzeja, Antoniom Avenom, i smešten u dvorište kuće, koje je kupio grad Verona kako bi se pretvorio u muzej, koji je poznat danas kao Julijina kuća. Kuća je starinsko zdanje koje je pretovrneo u muzej gde je izložen restauriran nameštaj iz tog perioda, kao i prostorije porodice Kapuleti.

Prilikom ulaska u dvorište ove kuće, naići ćete na bronzanu statuu Šekspirove junakinje, Julije. Veruje se da ako se protrljaju njene grudi da ćete imati sreće u ljubavi. Ova statua je napravljena 1969. godine od strane vrsnog vajara Nerea Konstantina i prvobitno je bila postavljena u dvorište Kluba Lavova u Veroni 1973. godine. Zbog mnogobrojnih turista, kao i priče oko sreće u ljubavi, statua je morala biti sklonjena, kako bi se sačuvala. Međutim, 2014. godine, jedan od učenika Konstantina je napravio repliku Julijine statue, koja se danas nalazi u dvorištu kuće iz Šekspirove tragedije, dok se originalna statua čuva pod zašititom u samoj kući. U vezi sa statuom postoji čudan običaj. Naime, veruje se da ukoliko protrljate „zlatne grudi“ Julije, odnosno desnu dojku, da ćete imati sreće u ljubavi. Prevashodno se ovaj običaj odnosio na muškarce, međutim žene su takođe počele da učestvuju u ovom neobičnom činu. Naziv „zlatne grudi“ je dat zbog boje njenih grudi koje su zlatne, ali statuta nije napravljena od zlata. Zanimljivo je to da je statua napravljena od bronze, ali od konstantnog pipkanja, brozna je poprimila zlatnu boju, dok je ostatak bronze oksidirao. Kada se nađete ispred ove statue, u italijanskom maniru će vas obezbeđenje ljubazno zamoliti da ispunite vašu mladalačku „dužnost“, jer su Italijani narod ljubavi.

Još jedna atrakcija jeste slanje pisama sa ljubavnim problemima i molbama. Ova priča potiče još iz davnih dana kada je jedan turista ostavio pismo sa svojim ljubavnim problemom na Julijinom grobu, a čuvar groba ga je pronašao i odgovorio sa ljubavnim savetima . Nakon toga, ova neobičajnost se brzo proširila i masa ljudi je počela da šalje pismo na adresu Julijine kuće sa svojim ljubavnim jadima i problemima. Danas, postoje osam žena koje su zaposlene da odgovaraju na ovu vrstu pisamam, davajući ljubavne savete u Julijino ime.