Postoje putovanja koja dugo planiramo, destinacije o kojima maštamo i mesta koja godinama priželjkujemo da posetimo. Upravo takav bio je moj prvi susret sa Australijom.

Sećam se da sam drugi kraj sveta otputovala zbog nastupa sa pozorišnom predstavom „Policijska stanica“, danas poznatijom kao „Kursadžije“. Nisam ni slutila da će zemlja o kojoj gotovo ništa ne znam ostaviti na mene toliko snažan utisak. Umesto evropske zime dočekalo me je vrelo australijsko leto sa temperaturama od gotovo 40 stepeni, ali i srdačni ljudi, nepregledne plaže i priroda kakvu do tada nisam imala priliku da upoznam.

Tokom dva boravka, od po dva meseca, obišla sam neke od najpoznatijih australijskih gradova, uživala na obalama okeana, upoznala neobičan životinjski svet i otkrila svakodnevicu koja se po mnogo čemu razlikuje od evropske.

Od evropske zime do australijskog leta

Sećam se tih davnih gostovanja na najudaljenijem kontinentu sa predstavom „Policijska stanica“. Bila sam zadužena za muzički deo programa, pa sam pre predstave pevala i predstavljala glumce, a nakon njenog završetka nastavljali smo druženje sa publikom uz muziku i nastupe koji su trajali i po sat i po vremena. Stigli smo te hladne zime u Srbiji, iz debelog minusa, u australijskih plus 40 stepeni. Dočekali su nas ljubazni i nasmejani ljudi i nestvarno lepa priroda. Raj na zemlji! Tada još uvek nisam imala svoju porodicu i moj prvi utisak je bio – ostajem ovde!

Posebno pamtim i prvi doček Nove godine u Australiji. Dok je u Srbiji bila zima, ja sam Novu godinu dočekala usred leta, na temperaturi koju pamtim kao neverovatnih 45 stepeni. Bio je to jedan od onih trenutaka kada zaista shvatite koliko ste daleko od kuće.

Gold Coast na obali Tihog okeana – raj za surfere

Australija je zemlja impresivnih prirodnih kontrasta, od velikih urbanih centara do prostranih obala i pejzaža koji ostavljaju bez daha. Među mestima koja su mi ostala u posebnom sećanju izdvaja se Gold Coast (Zlatna obala), smešten na obali Tihog okeana, južno od Brizbejna, u saveznoj državi Kvinsledn. Ovaj šesti po veličini grad u Australiji sa više od 600.000 stanovnika poznat je po dugim peščanim plažama, raj je za surfere i ljubitelje zabavnih parkova.

Zlatna obala je zaista impresivna, naročito kada je loše vreme. Tada okean dobija neku neobičnu boju, a veliki talasi koji se svom snagom obrušavaju prema obali stvaraju prizor koji istovremeno fascinira i izaziva strahopoštovanje. Koliko priroda može da bude silovita, najbolje govori podatak da su na Gold Coastu tokom snažnih nevremena zabeleženi talasi visoki i preko deset metara. U tim trenucima shvatite koliko ste zapravo nemoćni pred prirodom.

Naši ljudi dočekali su nas kao Rolingstonse!

Uz to, sjajna atmosfera u našoj glumačkoj trupi, neobične situacije i gostoprimstvo domaćina učinili su da australijsku turneju i danas prepričavam sa radošću. Posebno pamtim putovanje limuzinom tokom prve turneje. Čovek koji nas je dočekao i vozio bio je potpuno iznenađen količinom stvari koje smo poneli. Tu su bili koferi, klavijature, stalci i ostala oprema, pa gepek nikako nismo uspevali da zatvorimo. Na kraju smo morali da ga vežemo konopcem! Deo opreme smestili smo u samu limuzinu, zbog čega smo satima putovali bukvalno sa podignutim nogama.

Odsedali smo u prelepim hotelima, a naši ljudi koji žive u Australiji priredili su nam zaista nezaboravan doček. Predstava „Policijska stanica“ bila je u to vreme izuzetno popularna, pa je interesovanje za naša gostovanja bilo ogromno, a zbog sve te pompe i oduševljenja publike imali smo osećaj kao da smo Rolingstonsi! Sale su gotovo uvek bile prepune, a publika je dolazila iz različitih krajeva Australije. Posebno je bilo zanimljivo što među posetiocima nisu bili samo naši ljudi, već i pripadnici drugih nacionalnosti. Nakon predstava druženje se nastavljalo uz muziku i zabavu, a atmosfera je bila zaista jedinstvena.

Sidnej i Melburn – rivali za titulu prestonice

U susretu sa gradovima Sidnejom i Melburnom, ostala sam bez daha zbog njihovog savršenog a potpuno različitog spoja prirodnih lepota, arhtekture i urbanog načina života. Iako su večiti rivali koji su se historijski borili za titulu glavnog grada, oni nude dva potpuno različita kosmopolitska iskustva. Ako prvi put dolazite u Australiju preporučujem da neizostavno obiđete Sidnej, a Melburn je grad u kojem bih se ja ponovo vratila.

Sidnej osvaja svojim prelepim položajem na vodi, svetlošću i jednom od najprepoznatljivijih svetskih građevina – prelepim zdanjem opere, simbolom Australije. Sidnejska opera, sa krovovima u obliku jedara i masivnim čeličnim mostom Harbour Bridge, predstavlja jedan od najlepših lučkih prizora na planeti. Poseban doživljaj za mene su aboridžinski ulični muzičari u Sidneju, koji su kulturni simbol grada. Njihovi nastupi na lučkom šetalištu i u drevojn istorijskoj četvrti The Rock, prilika su da osetite drevni ritam Australije. Atraktivni muzičari i plesači često nastupaju bosi, premazani tradicionalnom belom i oker glinom po telu i licu, što ima duboko ceremonijalno i kulturno značenje.

S druge strane je Melburn, grad umetnosti, sporta i bogatog kulturnog života. Ovaj grad ritma i evropskog šarma i snažne kreativne energije, često se proglašava jednim od najboljih gradova za život na svetu. Kažu da Melburn ima verovatno najstrastveniju kulturu ispijanja kafe na svetu u lokalnim kafićima u kojima služe vrhunski espreso, u šta sam se i sama uverila.

U Australiji se zna red, ali i za dobar provod

Posebno impresionira multikulturalnost ove daleke zemlje, u kojoj su se tokom decenija susretale različite tradicije i zajednice, među njima i brojna dijaspora sa prostora Balkana koji su tamo pronašli svoj dom.

Upoznala sam mnogo naših ljudi, ali i Australijanaca. Ono što me je posebno oduševilo bila je povezanost naših ljudi, njihova želja za druženjem i način na koji su dočekivali umetnike iz Srbije. Popularnost „Kursadžija“ u to vreme bila je ogromna, pa su naši nastupi za mnoge predstavljali poseban događaj. Nije to bio samo odlazak u pozorište, već prilika da se okupe, čuju našu muziku, nasmeju se i provedu veče u atmosferi koja ih podseća na rodni kraj.

Bez obzira na razlike koje postoje, svi tamo funkcionišu kao jedno. Naši ljudi su, naravno, malo opušteniji, naročito vikendom. Vikendi su bili rezervisani za dobar provod. Kao u poznatoj pesmi Bore Đorđevića o subotnjim izlascima, naši ljudi su jedva čekali priliku da se okupe, uživaju u muzici i opuste posle radne nedelje. Imala sam utisak da daju sve od sebe da svaki slobodan trenutak iskoriste za druženje i zabavu. Naši nastupi završavali su se oko ponoći, a onda smo i sami odlazili da upoznajemo australijski noćni život. Posebno me je iznenadilo koliko je sve bilo organizovano, naročito kada je reč o bezbednosti. Mladi su mogli da provedu čitavu noć na jednom mestu, uživajući u muzici i provodu, a sve je funkcionisalo po jasno utvrđenim pravilima.

Jedno je ipak zajedničko – tamo se zna red, poštuju se pravila i svako ima mogućnost da radi i zaradi ako to želi. Dopala mi se posebno mogućnost neke vrste kontrolisane slobode. Ako nešto želiš, možeš to i da postigneš svojim radom. Dopalo mi se i to koliko pažnje posvećuju deci, njihovoj sigurnosti i školovanju.

Mladi Đoković na Australian Openu

Za mene je nezaboravno iskustvo bilo prisustvo jednom od najpoznatijih teniskih turnira na svetu, Australian Openu. U periodu između 2006. i 2008. godine Novak je beležio neverovatan napredak na svetskoj teniskoj sceni, od mladog i perspektivnog igrača do jednog od najboljih tenisera sveta. Kruna tog uspona stigla je upravo u Melburnu 2008. godine, kada je sa samo 20 godina, kao treći teniser sveta, osvojio Australian Open i svoj prvi grend slem trofej.I danas čuvam fotografije sa terena na kojima se vidi i najbolji svih vremena, naš Novak!

Poseban doživljaj bio je i sam teniski kompleks u Melburnu. Terene i ambijent koje sam godinama gledala na televiziji sada sam konačno mogla da vidim uživo. Sećam se i strogih bezbednosnih kontrola, kao i ograničenja u pogledu stvari koje su posetioci mogli da unesu. Sve je bilo organizovano do najsitnijih detalja.

Gastronomija – riba na sto načina

Zahvaljujući svom geografskom položaju i dugoj obali, Australija je pravi raj za ljubitelje ribe i morskih plodova, dok njeni veliki gradovi nude raznovrsnu kulturnu i sportsku scenu. Tokom čitavog boravka uglavnom smo probala ribu pripremljenu na sto načina! Australija je okružena morem i okeanom, pa u marketima i restoranima postoji neverovatan izbor ribe.

Ovde možete probati ribu koju nećete naći nigde drugde na svetu – baramundi, najpoznatiju autohtonu australijsku belu ribu, koja ima ukusno puterasto meso i ukusnu hrskavu kožicu, kada je ovaj morski specijalitet grilovan.
Zanimljivo je i to što se alkohol u Australiji prodaje u posebnim prodavnicama, između ostalog i zbog kontrole prodaje maloletnicima.

Tasmanijski đavo, ptica emu i bela ajkula

Malo koja zemlja ima tako fascinanstan životinjski svet kao Australija. Oko 80 do 90 odsto tamošnjih sisara, gmizavaca i žaba ne mogu se naći nigde drugde na svetu. Kenguri, koale, vombati i tasmanijski đavo, najveći preostali torbarski mesožder poznat po crnom krznu, izuzetno glasnom i jezivom vrištanju tokom hranjenja, kao i po neverovatno snažnom ugrizu, samo su neke od vrsta koje bude radoznalost putnika. Prvi put sam videla tasmanijskog đavola izbliza i iznenadilo me je koliko je bučan i neprijatan. U zoološkom vrtu hranili smo koale, a kenguri su bili veoma lepi, mada su nas upozoravali da im ne prilazimo previše jer mogu da budu opasni. Priče o otrovnim zmijama, paucima i ajkulama često izazivaju dozu strahopoštovanja posebno kod turista. Tu su i masivne ptice trkačice – emu, koji se nalazi i na grbu države, i kazuar, koji važi za najopasniju pticu na svetu zbog svojih oštrih kandži nalik na bodeže kojima brani svoju teritoriju.

Posebno pamtim zoološki vrt u Pertu, koji je prelepo uklopljen u prirodno okruženje. Oduševili su me i akvarijumi u kojima možete videti veliki broj živopisnih morskih stvorenja. Australija je posebno poznata po ajkulama. Među njima je velika bela ajkula, najveća predatorska riba na svetu koja dostiže dužnu i do šest do sedam metara, ali i bezopasni morski džin, kit-ajkula, najveća na planeti sa svojih 12 do 14 metara dužine.

S obzirom da milioni ljudi surfuju i kupaju se na autralijskim plažama država primenjuje brojne mere za zaštitu njihove sigurnosti: u pojedinim mestima postoje upozorenja da je kupanje zabranjeno zbog ajkula, tu su i zaštitne mreže i dronovi koji svakodnevno patroliraju iznad obale kako bi na vreme uočili morske nemani.
Susret sa ovim jedinstvenim životinjskim carstvom za mene je jedno od najupečatljivijih iskustava.

Dobro došli na kraj sveta!

Onima koji žele da posete Australiju savetovala bih da ponesu što manje stvari, jer je tamo dostupno sve što vam je potrebno. Naravno, potreban vam je novac, dobro je da znate engleski jezik i to je sasvim dovoljno. Kremu za sunčanje i šešir možete da kupite i na licu mesta. A za sve ostalo – pustite da vas Australija sama vodi na kraj sveta! Dobro došli!

Autorka je Jelena Lalović Jellena, pop pevačica

Pratite nas i na našoj Facebook i Instagram stranici, budite uvek u toku sa najnovijim vestima iz sveta turizma.