Carski pingvini zvanično na listi ugroženih vrsta

Pogubne posledice klimatskih promena dovele su do drastičnog smanjenja populacije najvećeg pingvina na svetu koji je dospeo na Crvenu IUCN listu.

Klimatske promene pomerile su carske pingvine, najveću vrstu pingvina na Zemlji, na listu ugroženih životinja. To znači da legendarnim antarktičkim pticama u doglednoj budućnosti verovatno preti izumiranje, prenosi Livescience.

Studija objavljena prošle godine istakla je da je promena klime neposredna pretnja opstanku carskih pingvina (Aptenodytes forsteri). Utvrđeno je da bi do 70 posto kolonija carskih pingvina na Antarktiku moglo izumreti do 2050. godine ako morski led nastavi da se topi sadašnjom brzinom. U najgorem slučaju, 98 procenata kolonija moglo bi nestati do 2100. godine, što bi značilo da se vrsta ne bi nikad oporavila. Ovi potresni nalazi podstakli su američku Službu za ribu i divlje životinje (USFVS) da predloži zaštitu carskih pingvina prema Zakonu o ugroženim vrstama (ESA).

U utorak (25. oktobra), USFVS je zvanično proglasila carskog pingvina ugroženom vrstom, čime su potpali pod zaštitu ESA.

„Ova lista odražava rastuću krizu izumiranja i naglašava važnost napora da se očuvaju ugrožene vrste pre nego što pad njihove populacije postane nepovratan“, izjavila je Marta Vilijams, direktorka USFVS. „Klimatske promene ozbiljno utiču na vrste širom sveta i rešavanje ovog problema je naš prioritet. Svrstavanje carskog pingvina na “goruću” listu služi kao zvono za uzbunu, ali i poziv na akciju.“

Trenutno postoji oko 60 kolonija polno aktivnih carskih pingvina koji žive duž obale Antarktika, što uključuje otprilike 270.000 do 280.000 gnezdećih parova, navodi USFVS. Ove populacije trenutno su stabilne, ali zbog topljenja morskog leda očekuje se da će broj ptica koje ne lete opasti „u značajnom obimu“.

Kad bi se dramatično smanjila emisija ugljendioksida, globalna populacija carskih pingvina smanjila bi se za “samo” oko 26 procenta do 2050. godine. Ali u scenariju njegove visoke emisije, populacija pingvina pala bi za više od 50 posto, i to u istom vremenskom okviru. Ovi gubici nažalost ne bi bili ravnomerno raspoređeni.

„Rosovo i Vedelovo more su uporišta ove vrste pingvina, a populacije u ovim oblastima će najverovatnije ostati stabilne“, navodi USFVS. „Međutim, predviđa se da će kolonije carskih pingvina u Indijskom okeanu, zapadnom Tihom okeanu i delovima Belinghausenovog i Amundsenovog mora opasti za više od 90 odsto zbog topljenja leda„. Pokretanje inicijative zaštite carskih pingvina u okviru ESA moglo bi pomoći zaustavljanju opadanja populacije.

Označavanje vrste ugroženom „promoviše međunarodnu saradnju na strategijama očuvanja, povećava finansiranje programa očuvanja, podstiče istraživanje i pruža konkretne alate za smanjenje pretnji vrstama“. Osim toga, agencije koje pristupe programima očuvanja ove vrste pingvina će morati da osiguraju da njihovi projekti ne ugrožavaju carske pingvine i njihovo prebivalšte, na primer izbacivanjem velikih količina ugljendioksida u atmosferu. Agencije će takođe imati zadatak da spreče industrijsko ribarstvo da iscrpi zalihe riba kojima se pingvini hrane.