Evropljani razmatraju nove takse i ograničene zone za posete

Od Sevilje preko Venecije do Amsterdama, Evropa uči i traži načine kako da poboljša život lokalnog stanovništva obuzdavanjem „preteranog entuzijazma“ turista i kontrolom masovnog turizma.

Izvorno izgrađen za veliku Ibero-američku izložbu 1929. godine, blistavi trg Plaza de España u Sevilji izgrađen je u neomaurskom stilu. Ovaj raskošni primer španske arhitekture jedan je od glavnih gradskih atrakcija već skoro sto godina.

Međutim, nekoliko hiljada posetilaca iz celoga sveta koji svaki dan prolaze preko trga, pešice ili u konjskim zapregama, uskoro će morati da plate za ovu privilegiju. Prihodi od planiranih ulaznica su određeni za njegovo održavanje, prenosi Gardijan.

– Planiramo da zatvorimo trg Plaza de España i da naplaćujemo ​​turistima finansiranje njegovog očuvanja i osiguranje njegove sigurnosti,- izjavio je prošle nedelje gradonačelnik Sevilje, Hose Luis Sanz na meži X , objavivši video koji prikazuje pločice koje nedostaju i oštećene fasade.

Sanz je pojasnio da lokalno stanovništvo kao i posetioci iz pokrajine Andaluzija da neće morati da plate posetu trgu.

– Masovni turizam uništava naš grad.- rekao je jedan meštanin

Ovo je sentiment koji se čuje u „istorijskim“ gradovima širom Evrope, od Praga preko Barselone, Atine i Amsterdama. Masovni turizam, koji promovišu opštine „gladne“ novca još od krize iz 2008 godine, potpomognute jeftinim letovima i iznajmljivanjem smeštaja putem interneta, postao je monstrum za lokalno stanovništvo.

Nakon oštrog pada tokom pandemije, broj turista ponovno raste i očekuje se da će premašiti brojeve pre pandemije. Broj jeftinih avionskih karata prevoznika u Evropi, koji je rastao 10 odsto godišnje od 2010.godine i dostigao 500 miliona 2019.godine, mogao bi preći 800 miliona 2024. godine.

Rezultat je da najpopularnija gradska odredišta sada godišnje ugoste 20 ili više posetilaca po svakom svom stanovniku.

Što učiniti u vezi s tim, međutim, nije lako pitanje. Potrebno je uspostaviti ravnotežu između preko potrebnih prihoda i poslova koje stvara turizam i kvaliteta života lokalnog stanovništva; između upravljanja turizmom i njegovog obeshrabrivanja.

Jedna strategija koju bi Sevilla – koja ima 3 miliona turista godišnje na svojih 700 hiljada stanovnika – mogla usvojiti jest naplaćivanje posete velikih atrakcija.

Od januara ove godine strani posetioci Aja Sofije u Istanbulu, koju godišnje poseti oko 3,5 miliona ljudi, plaćaju 25 evra za tu privilegiju.

Venecija je toliko preplavljena posetiocima da je uvela nešto kao ulaznicu za ceo grad, koja se kreće od 3 do 10 evra.

Pariz je gotovo utrostručio boravišne takse; zavisno od dela grada i vrste smještaja cene su skočile sa 0,25-5 evra na 0,65-14,95 evra.

Industrija ugostiteljstva i dalje insistira na kvalitetu ispred kvantiteta – nigdje više nego na Balearskim ostrvia, gdje je u toku pravljenje nacrta novog zakona za suzbijanje pijanih turista.

Prošle godine oko 15 miliona ljudi posetilo je Baleare (2 miliona lokalnog stanovništva), više od polovina Britanaca i Nemaca, pri čemu je značajan postotak došao zbog onoga što regionalna vlada naziva „turizmom preterivanja“: celonedeljno opijanje.

Očekuje se da će novi zakon za suzbijanje alkoholnog turizma stupiti na snagu kada sezona započne na Uskrs. Prema zakonu iz 2020, područja poput Magalufa na Majorci i Sant Antonija na Ibici proglašena su problematičnim tačkama.

Uvedene su visoke novčane kazne za skakanje u bazen s balkona, prodavnicama je zabranjena prodaja alkohola nakon 21:30, a organizovani obilasci pabova, zabave na plaži i brodovi za zabave su zabranjeni. Lokalne kompanije suočen s kaznama do 600.000 evra.

Firenca se dugo muči sa masovnim turizmom i egzodusom građana iz istorijskog centra grada. U oktobru prošle godine, zabranjeno je kratkoročno iznajmljivanje stanova, putem onlajn platformi, u istorijskom delu grada.

Grčka uvodi mere da kontroliše više od 20 hiljada turista koliko dnevno poseti Akropolj u Atini. Vlasti uvode elektronske karte, „brze trake“ za ulazak na lokalitet, kao i ograničen broj turista po danu.

Holandija je prošle godine vodila medijsku kampanju koja je obišla svet. Cilj kampanje je bio da se obeshrabe oni, a posebno britanski mladići, koji dolaze u Holandiju da piju i prave probleme.

Sofjan Mbarki, zamenik gradonačelnika za ekonomska pitanja i središte grada, rekao je da Amsterdam čini više od drugih evripskih gradova kako bi odbio „neodgovoran“ ekonomski rast.

– Posetioci su i dalje dobrodošli, ali ne ako se loše ponašaju i stvaraju smetnje. Kao grad, mi kažemo: radije ne bismo imali ovo, stoga se klonite.- rekao je Mbarki u izjavi za medije.