Energija sa Đetinje

Hidroelektrana „Pod gradom“ nalazi se u Užicu, na reci Đetinji, ispod zidina srednjovekovnog grada, po čemu je i dobila ime. Đorđe Stanojević predložio je Užičanima da iskoriste snagu Đetinje za rad pogona u Tkačkoj radionici i da podignu hidroelektranu. Preduzimljivi Užičani shvatili su da elektrika vodi boljitku, osnovali su akcionarsko društvo i uz veliku svečanost položen je kamen temeljac.

Elektrana je počela da radi na Svetog Iliju, 2. avgusta 1900. godine. Toga dana Užice je dobilo javno električno osvetljenje, mašine u Tkačkoj radionici imale su električni pogon, a oko 400 domaćinstava uvelo je elektriku u svoje domove. Opremu za hidroelektranu odabrao je i naručio Đorđe Stanojević. I to ne bilo kakvu, već onu koja je omogućila primenu Teslinih principa u radu elektrane i u prenosu električne energije.

Hidroelektrana „Pod gradom“ je prva u Srbiji koja je radila po Teslinom višefaznom sistemu naizmenične struje. Oprema je dopremljena železnicom iz Beča i Budimpešte do Kragujevca, a onda je utovarena na rabadžijska kola koja je vuklo šest pari volova, preko visova Jelice i strmog Potajnika do Užica. Kompleks „Pod gradom“ danas predstavlja tehničku, kulturnu, muzejsku i turističku celinu.

Šest kilometara uzvodno od Užica, 1929. godine podignuta je i druga hidrocentrala na Đetinji – HE „Turica“. Posle Prvog svetskog rata bila je sve veća potreba za električnom energijom – ne samo Tkačke radionice već i običnog sveta.

Elektrifikacija u Srbiji bila je u zamahu i električna energija nije više bila luksuz već osnovna potreba.