ZAŠTO SAM KUPILA KARTE ZA ARANĐELOVAC 10 DANA RANIJE

Sigurna sam da kada planiraš svoj vikend ili duži odmor nije ti ni na kraj pameti mali sprski grad od svega tridesetak hijada stanovnika (poređenja radi, naselje Resnik u beogradskoj opštini Rakovica ima nešto malo manje stanovnika). Pitaš se zašto bi neko izabrao Aranđelovac  za odmor, a da to nije odlazak u Akva park? Ne krivim te, nisam ni ja isprva videla previše razloga za to, ali nakon kraćeg istraživanja i razgovora sa poznanicima iz ovog kraja, kupila sam kartu za Arađelovac čak deset dana pre putovanja i rezervisala smeštaj.

Postoji li ljubav na prvi pogled?

S obzirom na to da smo stigli u večernjim satima, nakon napornog radnog dana, nije bilo prilike za duži obilazak i upoznavanje grada. Ipak… Iako se možda nismo zaljubili u Aranđelovac na prvi pogled zbog umora i želje da što pre nešto pojedemo i zaspimo, ovaj gradić je učinio da se jednom beogradskom paru bežeći od vreve prestonice dopadne ušuškani, ali vrlo živ gradić u Šumadiji. Aranđelovčani su ponosni Šumadinci što se može videti na svakom koraku. Većina lokala nosi naziv sa šumadijskim motivima. Ono što smo videli tokom prvih sati u Aranđelovcu, u potrazi za hranom, bile su pune ulice, kafići, ali i sklad. Ovo nije jedan od onih mesta u unutrašnjosti koja kreću na počinak već posle devet sati. Miris pečenog kestena i kokica širi se ulicama i mami Aranđelovčane i njihove goste da prošetaju, ponešto gricnu i druže se. Glavno mesto okupljanja je trg kod opštine koja se nalazi u samom centru grada. Često će te meštani, objašnjavajući kako negde da stigneš ili gde se nalazi izvesni lokal koji tražiš, upućivati na zgradu opštine.

A na drugi?

Stotinak metara od zgrade opštine, nalazi se Park Bukovičke banje, mesto koje je podjednako živo i danju i noću, u šta smo se uverili u narednim danima našeg boravka u ovom šumadijskom krajoliku. U pitanju je možda i najveći park u Srbiji koji predstavlja galeriju na otvorenom. Na svakom koraku se nalaze skulpture umetnika iz različitih krajeva sveta. Zastani pred njima, razmisli šta u njima vidiš, a zatim pročitaj naziv kako bi video poklapa li se tvoje viđenje sa autorovim. Ako se i ne poklapa, umetnost i jeste u tome da svako u umetničkom delu pronađe  smisao. Često će taj smisao biti ogledalo tvog trenutnog raspoloženja, psihičkog stanja ili perioda u kome se nalaziš. Zato svrati u Aranđelovac još nekad kasnije, pa razmisli vidiš li istu suštinu u skulpturi pred sobom.

U centralnom delu parka nalazi se Staro zdanje, simbol Aranđelovca. Staro zdanje je građevina iz 1872. godine , koja ima status kulturno-istorijskog spomenika i nalazi se pod zaštitom države. Po mišljenju mnogih predstavlja jedan je od najlepših primera arhitekture srpskog romantizma koji je projektovao Kosta Šreplović. Iako je prvobitno trebalo da bude zgrada Narodne skupštine Srbije, Zdanje je korišćeno kao hotel, 2005. godine je objekat zatvoren za goste i prepušten milosti i nemilosti prstu vremena. Iako deluje pomalo ruinirano, još uvek se vidi njegova veličanstvenost u ruhu vremena kome nismo svedočili.

Na kraju parka, nalazi se otvorena pozornica ,,Školjka“ na kojoj se tokom proleća i leta organizuju razna dešavanja koja okupljaju ne samo Aranđelovčane već i brojne turiste. Pored pozornice, smešten je zanimljiv muzej. Ako je po nečemu poznat ovaj grad to je kisela voda tačnije proizvođač gazirane vode Knjaz Miloš. U samom parku videćeš brojne putokaze koji će te upućivati na mnoštvo izvorišta vode u blizini. Stoga je muzej u Bukovičkom parku posvećen upravo kiseloj vodi.

Spavati, jesti ili šetati čitavog dana, pitanje je sad?

Smeštaj u kom smo proveli produženi vikend nalazi se na oko kilometar od centra, izmešten iz centra zbivanja u brdovitom delu Aranđelovca, na obroncima planine Bukulja, dovoljno daleko da pruži mir po koji smo došli, a opet ne tako daleko da bismo zavisili od prevoza. Čar malih gradova i jeste u tome što svuda možete stići peške.

Na samo kilometar od centra grada smeštena je Risovačka pećina u kojoj će ti lokalni vodič ispričati priču o njenim nekadašnjim stanovnicima.

Svež vazduh, odsustvo obaveza i energija kojom ovaj grad i njegovi stanovnici odišu, vrlo brzo učini da ogladniš, te kako Balašević reče: ,,Al’ se nekad dobro jelo“, šumadijska gastronomija uzvraća: ,,Kod nas se još uvek dobro jede, Đole“. Postoji mnoštvo restorana i kafana u kojima možete jesti u samom centru grada, ali i ako se malo pomerite van njega. Cene variraju, ali na mnogim mestima ćeš uživati u predivnom ambijentu, atmosferi i pre svega hrani uz znatno niže cene nego u beogradskim lokalima. Kvalitet hrane je neupitan.

Sećaš se da sam ti rekla da u Aranđelovcu svuda možeš stići pešice? Iako je to istina, okolina Aranđelovca, kao širok pojam, obuhvata brojne lokalitete sa značajnim znamenitostima do kojih ne možeš stići pešice (bar ne brzo). Na 5-6 kilometara nalazi se Orašac, mesto dogovora o podizanju Prvog srpskog ustanka i proglašenja Karađorđa Petrovića vrhovnim voždom, na Sretenje, 15. februara 1804. godine.

U blizini se nalazi i Planina Venčac i istoimeni kamenolim u čijem srcu se nalazi krečnjačko jezero, koje lokalci često nazivaju Mermernim jezerom zbog izgleda, ali i činjenice da se iz ovog kamenoloma crpi mermer – beli venčac.

Da bi sve obišao, produženi vikend je dovoljan. Ipak, ukoliko želiš da uživaš u svemu što vidiš, probaš i osetiš trebalo bi odvojiti koji dan više. Kada sam kupovala kartu čitavih deset dana ranije imala sam ideju da što pre pobegnem od žile kucavice metropole, ponešto vidim i naspavam se. Sva tri sam ispunila, ali sam ulazeći u autobus za Beograd sa sobom ponela mnoštvo uspomena, pozitivne energije i ogromnu želju da se ponovo vratim malom šumadijskom gradu u kome sam ostavila deo srca po koji se vredi vratiti.