Zlatibor je uteha.  Mesto na koje, jednostavno, pobegnete! Kada ste umorni, kada vam je dosta svega, kada ste bolesni ili zdravi, srećni i poletni, on je uvek tu da vas prihvati i pruži vam sve što ima. Tek onako, nesebično i darežljivo širi svoje ruke i prihvata nas u svoj zagrljaj.

Ozbiljan i jak sa svojom vojskom borova vas okružuje i čini da se osećate sigurno. Da, onaj oštar vazduh koji vam šalje, koji uđe u vaša pluća i ispuni ih svežinom i nadom, zaista postoji. Ume on i da zacrveni obraze, i umrsi neke duge kose. Sve to radi namerno, taj Zlatibor!

Šetnja kroz raskošne borove šume budi vas iz gradske ustajalosti i daje vam snagu da se popnete čak gore, sve do Sirogojna. Predivne, stare note nekadašnje kompozicije bude u nama setu za nekim davnim vremenima. Vraća nas unazad da se setimo odakle potičemo, ko smo bili nekada a ko smo postali danas. Ne možete odoleti tom spoju novog i starog. I sve to namerno, taj Zlatibor!

Divan miris Zlatibora sa gradske pijace mami vas ka tezgama domaćih proizvoda. U svakom zalogaju možete osetiti ukus domaćeg mleka i sveže Zlatiborske trave, miris dima i prepoznati trud vrednih domaćina kod kojih ste uvek dobrodošli. Osmeh i graja ljubaznih prodavaca sa pijace ostaje vam duboko urezano u sećanju, te ih se setite ponekad kod kuće kada se sladite njihovim proizvodima.

Kada se nađete u tom miru, negde dole, kod jezera, samo zažmurite.  Udahnite svežinu, zdravlje, radost i lepotu Zlatibora. I budite srećni jer ste tu… kući… među svojima.

I sve to namerno, taj Zlatibor!

Jovana Mitrović Ranđelović, Niš