Kriza u skijaškoj industriji

Skijaška industrija očekuje “katastrofu” zbog klimatskih promena, a izveštaji vodećih ski operatera govore da će snega na planinama biti još deset ili dvadeset godina. U evropskim skijalištima situacija je loša, a ni zimski turizam širom sveta ne očekuje bolje dane.

Crne slutnje o zimskom i ski turizmu dolaze i od Džona Mensela, glavnog operativnog direktora kompanije Hotelplan UK – matične kompanije ski operatera Inghams koji je na Abta konferenciji o održivom turizmu u Londonu (Abta Delivering Sustainable Travel Conference), rekao da će skijanje će biti potpuno druga industrija za 10 ili 20 godina.

“Klimatske promene su katastrofa za skijašku industriju. Sneg se topi. Prosečna temperatura na Alpima raste. Snežna granica se brzo povlači”, rekao je on i dodao da je skijaška sezona mesec dana kraća nego 1970-ih godina. “Glečeri se tope – očekujemo da će svi planinski glečeri nestati do kraja ovog veka”, upozorio je Mensel.

Zimske temperature rastu

Mensel je opisao “začarani krug” u kome zimske temperature rastu, sneg se topi, padavine se povećavaju i spiraju još snega, otkrivajući goli kamen koji se zagreva i izaziva dodatno otapanje snega.

“Ako pada previše kiše, sneg postaje nestabilan i izaziva lavine”, kazao je.

Mensel je primetio da skijališta preduzimaju drastične mere kako bi pokušali da prežive.

“Mnoga odmarališta ‘obrađuju’ sneg, pokrivajući ga reflektujućom folijom. Drugi vuku sneg u zasenjene doline da bi ga sačuvali za narednu godinu, što je skupo i teško. Odmarališta sve više koriste veštački sneg, koristeći snežne topove. To je veoma skupo i vodointenzivno – za jedan kubni metar snega potrebno je 400 litara vode“, rekao je.

“Uskoro neće biti snega“, upozorio je Mensel na konferenciji i dodao: “Vidimo novu tehnologiju za pravljenje snega koja može da napravi duplo više snega sa upola manje vode. To bi nam moglo pomoći da kupimo koliko god možemo od vremena koje nam je preostalo”, rekao je on i dodao da je njihov cilj da postanu održivi posao.

Kompanija je potpisnica Glazgovske deklaracije o klimatskim akcijama u turizmu, zajedno sa 800 drugih turističkih i turističkih organizacija, obavezujući se na smanjenje emisije gasova staklene bašte za 50% do 2030. godine i postizanje “neto nule” do 2050. godine.

“Imamo ogromnu odgovornost prema našim odmaralištima. Mnoga odmarališta na nižim visinama će imati finansijskih poteškoća. Mnogi se okreću drugim aktivnostima, hodanju, vožnji bicikla, penjanju, spa odmorima”, istakao je on i dodao: “Moramo se okrenuti ka drugim oblastima ili odlascima u druge delove Evrope.”