Šta god da je radila u životu, novinarka,  književnica i slikarka Mirjana Bobić Mojsilović, radila je sa strašću, iskreno i posvećeno. Vrcava, britkog uma, svejedno da li piše ili slika, inspiraciju ova šarmantna Beograđanka, crpe i iz dodira sa ljudima, Beogradom, Srbijom, ali i stranim kulturama, na putovanjima po udaljenim meridijanima. Za portal Putovanja i turizam, Mira Bobić Mojsilović govori o Indiji u kojoj je boravila dva puta, prvi put u društvu sa prijateljima, a drugi put sa svojih sedam drugarica.

Svaki put bila je fascinirana lepotom te druge po redu najmnogoljudnije zemlje sveta, koja na jugu izlazi na Indijski okean, na zapadu na Arapsko more, a na istoku na Bengalski zaliv. Ta azijska civilizacija u kojoj se sa hinduizmom prepliću islam i brojne druge  religije stvarajući raznoliku kulturu, očarala je srpsku novinarku ne samo  prelepim plažama Goe, jedne od najpopularnijih turističkih oblasti, nego i ljudima, lokalnim specijalitetima, životom uopšte.

Evo utisaka koje je  sa nama podelila Mirjana Bobić Mojsilović:

Moj doživljaj Indije – od raskoši do bede

Indija je spektakularna zemlja, zemlja neverovatne lepote i krajnosti. Od mogulske arhitekture i umetnosti Radžastana, sa nestvarnim palatama, mermernom čiipkom i minijaturnim slikarstvom koje se može naći čak i na medaljonima, do nezamislive bede koja se može videti na ulicama. U Indiji sam boravila u Goi, portugalskoj koloniji i vrlo “mladalačkom mestu”,  nekadašnjoj  hipi meki u kojoj život vrvi na svakom koraku. Uživala sam na nepreglednim plažama Kalanugutea i Kandolim sa kojih se pruža divan pogled na Indijski okean.

Goa – grad iz Markesovih romana

Obišla sam Delhi, glavni grad Indije, Agru, Džaipur, stari grad Goa koji izgleda kao da je preslikan iz nekog Markesovog romana.  Borvila sam dva puta u Indiji, tačnije u Goi, i ponovo bih otišla. Iz nekog razloga koji ne umem da objasnim ničim drugim nego fantastičnom kombinacijom boja – žuti pesak, plavo nebo, i sivoplavo more – osećala sam se tako mlado, tako opušteno, kao nigde na svetu.

Stanovništvo u Goi živi bolje nego u drugim delovima Indije zahvaljujući razvijenom turizmu i prilivu miliona ljudi iz celog sveta. U Goi ima mnogo kolonijalnih vila, katoličkih crkava i budističkih hramova. Ljudi govore engleski, gostoljubivi su prema strancima. Retki su incidenti i slučajevi nasilja. Ipak, ne preporučujem da se naprimer, dve devojke same upute u Gou, na kasne noćne žurke na plažama.

Moj indijski meni – kari, čapati, samosa

U Indiji se jede mnogo voća, ribe i kuvane hrane tako da nema bojazni od raznih stomačnih bolesti. Od tadicionalne indijske hrane, svakako je najpoznatiji kari, koji može biti spremljen sa ribom, ili sa povrćem, piletinom,  račićima. Volim njihova divna jela sa spanaćem i panirom – kuvanim belim sirom, a uz to idu  hlebovi – čapati poznati i kao roti ili naan, indijski hleb sa belim lukom ili puterom. Jela su pikantna,  sadrže mnogo korijandera, najzdravijeg začina na svetu, koji im daje poseban ukus. Naravno tu je i samosa, najpoznatije indijsko vegetarijansko jelo – prženi jastučići od testa punjeni povrćem.

Sestra mi je otkrila Indiju, a sa sedam drugarica otišla sam ponovo

Prvi put sam bila u Indiji pre deset godina. Sve mi je zaista izgledalo kao avantura. Moja starija sestra je organizovala i osmislila putovanje na koje je krenulo nas osmoro prijatelja. I bilo je fenomenalno! Pre dve godine otišla sam ponovo, ali ovog puta samo u Gou. Putovalo je nas osam drugarica. Takođe je bilo fenomenalno!  Goa je jedino mesto na svetu na koje sam se vratila i imala potpuno isti osećaj kao kad sam  ga posetila prvi put!

Koliko mi znače putovanja

Putovanja su za mene, kao i šetnja, neka vrsta kreativne amnezije.