Najređi pasoš na svetu

Suvereni vojni malteški red – takođe poznat kao Malteški vitezovi – nije samo verski katolički red sa skoro 1.000 godina istorije. Niti je to samo organizacija humanitarne pomoći vredna više miliona dolara, sa operacijama koje uključuju izbegličke kampove i programe pomoći u katastrofama u oko 120 zemalja širom sveta. To je takođe suverena nacija, sa statusom posmatrača Ujedinjenih nacija i sopstvenim ustavom, ali, neobično, bez ikakve zemlje. Izdaje registarske tablice automobila – bez ikakvih puteva po kojima bi se vozili – i sopstvene pečate, valutu i ​​pasoše. Vitezovi su nastali kao viteški red u Jerusalimu oko 1099. godine, a malteški arhipelag im je poklonio 1530.  godine kralj Španije.

Napoleon Bonaparta je proterao vitezove sa Malte u francuskoj invaziji 1798. godine, a ovih dana sedište Reda je u Rimu. Danijel de Petri Testaferata, predsednik Reda sa sedištem na Malti, kaže za CNN  da samo oko 100 od 13.500 vitezova, dama i kapelana koji su sada rasuti širom sveta živi u malteškom arhipelagu. Prve pasoše izdao je Malteški red 1300-ih kada su njegove diplomate putovale u druge države sa dokumentima koji potvrđuju njihovu ulogu ambasadora. Posle Drugog svetskog rata, upotreba diplomatskog pasoša poprimila je karakteristike pasoša korišćenih u drugim zemljama.

Danas je u opticaju samo oko 500 diplomatskih pasoša – što ga čini najređim pasošem na svetu. Veoma ekskluzivan dokument Grimizni pasoš Reda (možda znak Hristovoj krvi) rezervisan je za članove Suverenog saveta i vođe diplomatskih misija i njihove porodice. Ukrašena je zlatnim slovima na kojima se navodi ime organizacije na francuskom, „Ordre Souverain Militaire de Malte“ i grb.

„Orden dodeljuje pasoše članovima njihove vlade za vreme njihovog mandata“, kaže de Petri Testaferata. Pasoši velikih majstora važe najduži period pošto se biraju na 10 godina, mogu služiti dva mandata i moraju se penzionisati do 85. godine života. Ostali pasoši važe četiri godine i koriste se samo za diplomatske misije. Pasoši imaju 44 stranice sa vodenim žigom sa malteškim krstom bez mnogo druge pompe – bez slika ili citata.

Eugenio Ajroldi di Robiate, bivši direktor komunikacija Reda, kaže za CNN da može biti smešno videti reakciju carinika kada vide pasoš. „Verovatno ga nikada ranije nisu videli. Jednom kada sam stigao na aerodrom u Bangkoku, gomila operatera na pasoškoj kontroli htela je da vidi moj redak pasoš i napravi selfi sa njim“, kaže Ajroldi di Robijate. Prema De Petri Testaferati, dve trećine članica Šengena priznaje diplomatski pasoš i Red blisko sarađuje sa mnogim zemljama koje nemaju formalne diplomatske odnose kao što su Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Sjedinjene Države.