Godinama nakon mog poslednjeg boravka u Turskoj, nedavni ponovni odlazak bio je sasvim različit. Iako sam obišao gotovo ista mesta kao i ranije, ovaj put boravak na turskom primorju bio je veoma intenzivan, naporan i čaroban na nov način. Dinamičan program koji su organizovali predstavnici Kancelarije za kulturu i turizam Turske, čiji sam gost bio, veličanstvena i inspirativna mesta, obilje hrane kojima su nas častili. 

Ašura – jelo muškosti  

Ljubazni domaćini potrudili su se da na svakom koraku probamo sve tajne turske kuhinje, pa i čuveni kolač Ašura, zbog kojeg se, kažu, muškarci bolje i sigurnije osećaju sa pripadnicama lepšeg pola. Reč je o poslastici koja se pravi od voća, orašastih plodova i žitarica. Njeno poreklo vezuje se za Božijeg poslanika i za priču o velikom potopu nakon kojeg su ljudi sa Nojeve barke u nedostatku hrane skuvali jelo od ostataka namirnica i potom ga nesebično podelili, zbog čega Ašura simbolizuje zajedništvo i raznovrsnost. 

Prokletstvo Artemidinog hrama 

Početna stanica ovog putovanja je Izmir koji me je iznova fascinirao. Grad duge istorije i tradicije koji se prostire duž dobrog dela obale Egejskog mora, ali nažalost bez ijedne plaže za kupanje. Kako nas je vodič obavestio, prva plaža je udaljena 40 kilometara od grada. Dok šetam čuvenim izmirskim šetalištem uz samu obalu, gledam najekskluzivnije restorane i uživam u orijentalnim zvucima muzike, koji iz njih dopiru. Restorani sa prelepim enterijerom, uvek ljubazno osoblje, koje obara sve rekorde po brzini usluga. Za razliku od Rima, gde vas u restoranima služi po pet, šest konobara u roku od sat vremena, a da niste došli ni do predjela, na primorju Turske usluga je toliko brza da vam diktira tempo i način obedovanja. Izmir, treći grad po veličini u Turskoj je meka kulturnih sadržaja, kako tradicionalne tako i moderne umetnosti, mesto susreta više religija – islama, hrišćanstva, judaizma i paganstva. 

Tu su i drevni gradovi Efes i Agora, tako da na veoma maloj udaljenosti možete obići neke od najpoznatijih znamenitosti Turske – grob Svetog Jovana apostola, Isa begovu džamiju i Artemidin hram u Efesu. 

Hram posvećen grčkoj boginji lova i divljine i zaštitnici divljači, jedno je od  sedam svetskih čuda. Od 127 jonskih stubova  ovog svetilišta iz 550 godine p.n.e , koji su bili visoki 18 metara, ostao je samo jedan, čiji kapitel, krasi gnezdo u kome roda prehranjuje svoje mladunce. Gradnja je, prema hroničarima, trajala 120 godina, a 356. godine p.n.e. ga je zapalio Herostat, nepoznat čovek koji je želeo da postane slavan paljenjem najznačajnijeg Artemidinog svetilišta. Paljenje se, po predanju, dogodilo u noći kada je rođen Aleksandar III Makedonski. Efešani su zabranili spominjanje Herostatovog imena za sva vremena i prokleli su svakog ko bi to eventualno učinio, tako da su i čuveni antički pisci poput Cicerona izbegavali da ikada spomenu njegovo ime.

Kleopatra u „tvrdjavi od pamuka“

Naravno da me je put ponovo odveo i u Istanbul, nekada prestonicu dugovekovne turske carevine, a sada jedan od najvećih gradova na svetu, smešten na dva kontinenta – most između Evrope i Azije. Ali Istanbul zahteva celu jednu priču, a ja nipošto ne bih želeo da izostavim Pamukale za čitaoce ovog bloga. 

Pamukale, u prevodu „tvrđava od pamuka“, kako joj Turci tepaju, je kompleks čudesnih mineralnih izvora na jugozapadu Turske, u blizini grada Denizlija. Mlečnobele terase od krečnjaka koji je formirao prirodna kaskadna jezera, oduševile su me i mnogo godina ranije. U toploj vodi koja izvire iz 17 izvora i u kadicama, koje je formirao kalcijum karbonat svojim taloženjem, uživala je i Kleopatra kako bi u termalnoj vodi osvežila svoj ten. Ovo mesto oduvak je bilo lečilište, a danas je spa u prirodi  i velika turistička atrakcija za milione turiste iz svih delova sveta. Dok se spuštamo niz Pamukale, nismo naravno  propustili priliku da se okupamo u jednom od jezeraca. Prirodno topla voda u „kanalima“ u kojima ležimo zapljuskuje poput najbolje hidro masaže koju možete da zamislite na temperaturi od 40 stepeni. Po izlasku osećam hladnoću. Kao da se sav veštački pamuk pretvorio u snežni breg, usred kojeg stojimo. Neverovatan osećaj. 

Autor je slikar iz Beograda.