KRISTINA RADENKOVIĆ: MADRID – KAKO SAM UŽIVALA U KRALJEVSKOJ KUHINJI

Madrid, glavni grad Španije, jedan je od najlepših gradova koje sam ikada posetila. Smešten u samom središtu zemlje, s manje srednjovekovnom, a više neoklasicističkom i modernom arhitekturom, Madrid je zaista svetska metropola. Može se obići peške, ukoliko ste smešteni u samom centru. Isprepleten je dugim bulevarima i malim sporednim ulicama, u kojima vas lepota visokih i niskih građevina lako može skrenuti sa pravog puta.

Put u Madrid nikada nije bio lakši, jer je AirSerbia uveo direktan let do ovog predivnog grada. Kako sam ga već posetila i bila oduševljena svetskim šarmom i lepotom, odlučila sam da se vratim, ovaj put sa mužem.

 Kolači duginih boja u Starbaksu

Bili smo smešteni nedaleko od bulevara Via Grande, koji mnogi uporedjuju sa prostranim njujorškim bulevarima. Tog juna 2019. godine sve zgrade, prodavnice i taksi vozila su bili u bojama LGBT populacije, pa ste tako i u Starbaksu mogli da kupite kolač s duginim bojama.  Svako veče su se na trgu, na kom smo bili smešteni, odigravale žurke i koncerti, a grad je bio prepun najrazličitijih nacionalnosti. Manifestaciju zovu Madrid Orgullo. 

Dakle, naš hotel se nalazio na trgu Puerta del Sol (Vrata sunca). Kako mu i ime kaže, okupan je suncem, prostran i uvek pun ljudi i raznoraznih dešavanja. U njega se ulivaju i važnije ulice grada, Calle Mayor, Calle Arenal, Calle Alcalá and Calle Preciados. 

Tu je i nekoliko poznatih madridskih obeležja. Statua medveda koji sa drveta jede jagode je zaštitni simbol grada. Zatim, 0 km,  tačka sa koje se meri udaljenost svih mesta u Španiji, a nalazi se na asfaltu blizu palate Case de Correos, koja je nekada bila pošta. Na vrhu ove palate stoji sat, i ovo je mesto na kome se za Novu Godinu, tradicionalno u ponoć jede zrno po zrno grožđa za svaki otkucaj. 

Zatim smo prošetali do Plaze Mayor, trga, na kom većina ne vidi ništa posebno, a meni oduzima dah. Vraća me u 16. vek čim kročim na to mesto, koje je u tom istorijskom  periodu bilo i centar grada. Sagradio ga je Filip III 1617. godine u obliku je pravougaonika.  Opasan je sa svih strana  trospratnim građevinama, ima 237 balkona, 10 ulaza i 9 kapija. Bio je u 17. i 18. veku centar svih dešavanja. Na sredini trga se nalazi statua Filipa III.

Sobrino de Botin  – najstariji restoran na svetu

Sledeća destinacija je pijace San Miguel u kom provode vreme i turisti ali i lokalci. Na ovom mestu možete jesti, piti i uživati u gastronomiji Španije, šetajući od šanka do šanka. Vrlo je živo, interesantno, ali da biste ugrabili stolicu i sto morate biti baš uporni.

Ispod Plaze Mayor nalazi se restoran koji je otvoren 1725. godine i ponosni je član Ginisove knjige rekorda kao najstariji restoran na svetu. Od tada restoran nije zatvarao vrata za posetioce. Osnovao ga je francuski kuvar Žan Botin, koji se oženio devojkom iz Austrije. Pošto nisu imali potomaka restoran su preuzeli njihovi rođaci, pa je zbog toga restoran nazvan Botinovi rođaci ili Sobrino de Botin. 

Porodica Botin je vodila restoran do 1930. godine, kada ga je preuzela porodica Gonzales iz Španije, koja do danas upravlja njim. Svoj izgled tokom godina nije mnogo menjao, pa tako zaista imate utisak da ste vremeplovom otišli u neki drugi svet. Pod je neravan, pločice na zidovima stare i autentične. Fascinantan je. Mesto za ručak ili večeru možete dan ranije rezervisati putem maila, i tada možete izabrati jedan od dva termina kada je restoran otvoren. Vredi ga posetiti zbog arhaičnog autentičnog duha.

Kraljevska palata – moć nekadašnje Španije 

Palacio Royal de Madrid – spoljašnjost impozantna, unutrašnjost  kraljevska. Po enterijeru ove palate se vidi da su Španci nekada bili vladari sveta.  Ona je zvanična rezidencija kraljevske porodice, koja ne živi u njoj, ali se i dalje koristi za zvanične ceremonije.

Najviše smo se zadržali u oružarnici gde su izloženi i viteški oklopi, kao i replike konja i vitezova. Bili smo kao hipnotisani, jer se u toj oružarnici oslikava sva sila nekadašnje Španije. Palata je prepuna zlatnih ornamenata, bogato oslikanih tavanica, kraljevskog  tapacirunga i nameštaja… Izložene su i Stradivarijusove violine koje je čuveni majstor uradio specijalno za kraljevsku porodicu. Ulazak u kraljevsku kuhinju se posebno naplaćuje i zahteva poseban termin. Vreme smo prekratili u restoranu u okviru palate. Vredelo je čekati, jer je kraljevska kuhinja  u podrumu palate autentična, šporeti, posuđe, escajg, vinski podrum sve je kao da je vreme stalo i čeka neke bolje dane. Iza palate se nalazi predivan park, Sabatini vrtovi,  u kome se ovaj put nisam odmarala jer je bilo madridskih 40 stepeni ali smo hlad našli u parku pored, gde se nalazi i egipatski hram Templo de Debod. 

 Muzej Prado – kako sam imala sreće da ne čekam satima 

Obavezno posetite  španski narodni muzej umetnosti, koji poseduje jednu od najvećih svetskih kolekcija umetničkih dela. Zvezda muzeja, ako se tako može reći, je Velaskez, ali ja uvek hrlim da nađem bilo koje delo Albrerta Direra. Preporučujem da dan ranije kupite karte online, redovi su dugački, i ukoliko niste trudni, kao ja u tom momentu, na ulazak u muzej čekali biste satima. Nemoguće ga je obići celog, ali možda ću utisak kompletirati iz trećeg puta.

 Veslanje u srcu grada i ručak na krovu Madrida

Fascinantna oaza u sred velegrada, Parque del Buen Retiro, vrt koji, čini se, nema kraja. Pun zelenila, skulptura, sa jezercetom u sredini, spomeniku je kralju Alfonsu XII, koji je Španijom vladao u 19.veku. Čamci se iznajmljuju, te tako možete uživati veslajući po jezeru i osluškujući ulične svirače, ptice i šum krošnji bogate vegetacije. Sve zajedno daje posebnu magiju ovom parku. Ipak najbolje je iznajmiti bicikl, tako ga možete obići u potpunosti  i okrepiti se u nekom od kafića uz jezero.

Circulo de bellas artes je zgrada kulturne neprofitne organizacije na čijem vrhu se nalazi terasa s restoranom, sa koje se pruža pogled na čitav Madrid. Popularno ga nazivaju „rooftop“. Možete rezervisati večeru na ovom mestu ali nekoliko dana unapred.  Međutim, ni to vam nije garancija za ulazak, jer je već u 17 h ogromna gužva na ulazu. Mi smo „rooftop“ posetili oko podneva, istina, po najvećem suncu, ali tako smo izbegli gužvu.  

 Najbolji flamenko bar na svetu 

Raspitujući se na koji flamenko da odemo, prijatelj mog supruga, Ramon, Litvanac sa stalnom adresom u Madridu nam je predložio Corral de la morreria. Koliko je bio u pravu! Karte smo kupili veče ranije, online. I kako i njihov sajt kaže, evo sedam razloga da ga posetite – najbolji flamenko u Madridu, najbolji line-up u Madridu, s izvođačima koji su u osvojili sve moguće nagrade, najpoznatiji flamenko bar na svetu, mesto koje su posetile mnoge svetske zvezde. U to se možete uveriti i na licu mesta po fotografijama Romana Polanskog, Ričarda Gira, Muhamed Alija… Njujork Tajms je Corral de la morreria uvrstio među hiljadu mesta koje morate posetiti za života. To je jedini flamenko bar na svetu koji ima Mišelinovu zvezdu (večera je bila izvrsna), i vlasnik ovog bara je najpoznatiji koreograf u istoriji flamenka.

Pravi način da provedemo poslednje veče u predivnom, živahnom i srdačnom Madridu. Umetnici su na nas preneli svu strast i veličinu predivne Španiije. Osetili smo taj širokogrudi strastveni duh i sa tim utiskom odleteli za Beograd.

I jedno je sigurno: Madrid – videćemo se opet!

 Autorka je glumica i voditeljka RTS-a