Slane ili slatke, urolane, presavijene ili u obliku trougla, sa šlagom ili prelivom od voća, sa nutelom ili kremom, za doručak ili kao dezert – palačinke u nekom obliku morate voleti. Voli ih ceo svet, ali ih u različitim zemljama spremaju na različite načine, kombinuju sa raznolikim ukusima i poslužuju uz najraznovrsnije priloge. Priča o palačinkama potiče još iz antičkog doba, pa nije ni čudo da danas poznajemo mnoštvo vrsta. 

Kratki uvod u istoriju palačinki

Poslastica nalik palačinkama, veruje se, spremana je još u antičkom Rimu, a palačinke kakve danas znamo nastale su, ni manje ni više nego u papinoj rezidenciji. Naime, početkom 492. godine Vatikan je posetilo toliko hodočasnika da nije bilo dovoljno hrane za sve, pa se kuvar pape Gelacija Prvog snašao koristeći namirnice koje u tom trenutku još imao. Novonastala kombinacija jaja i brašna postala je hit i to širom Evrope. Kažu da su se u početku te palačinke spremale na kamenju, tj. na ognjištu, nakon čega je ključnu ulogu preuzeo tiganj, odnosno način pripreme koji i mi danas praktikujemo.

Kina

Kineske palačinke (cong you bing) prave se od beskvasnog testa koje je gušće od standardnog. Nakon što se isprže, filuju se mladim lukom. Otuda i njihov naziv. Iznutra se meke, ali imaju hrskavu koricu. Ukus koji dominira je slatko-orašast, što se postiže upotrebom susamovog ulja tokom pripreme. Mogu da se jedu uz slatko-kiseli sos od đumbira, smeđeg šećera, sojinog umaka i pirinčanog sirćeta.

Francuska

Jedna od popularnijih francuskih vrsta palačinki (breton galette) je slana i sprema se od heljdinog brašna. Dodaci sa kojima se testo najčešće kombinuje su šunka, sir i jaja, tanke su i jedu se sa preklopljenim krajevima. Kako se može naslutiti i na osnovu njihovog originalnog imena, tradicionalno su jelo francuske pokrajine Bretanje. Iako se najčešće jedu slane, mogu imati i slatki nadev, a ima i onih koji ih vole jesti prazne. Ovo nisu jednine palačinke po kojima je Francuska poznata. Čuvene krep (crêpes) palačinke su slatki specijalitet poznat celom svetu. Štaviše, to su one koje mi najviše volimo. Obično su filovane šećerom, čokoladnim kremom i džemom.

Amerika

Američke su verovatno, pored onih klasičnih, najpopularnija varijanta palačinki kod nas. Njihovo testo je gušće i prži se tako da palačinke budu deblje. U bazičnu smesu od mleka, jaja i brašna dodaju se prašak za pecivo i soda bikarbona, kao i šećer i maslac. Amerikanci ih najčešće jedu sa javorovim sirupom, kome odlična zamena može biti med.

Australija

Australijske palačinke (pikeletes) su „mršava“ verzija poznate američke poslastice. U Australiji ih često jedu uz popodnevni čaj, a neretko su i užina đacima. Njihova prednost je što se mogu jesti i tople i hladne.

Nemačka

Nemačke palačinke (najpoznatiji naziv im je Dutch baby) su velike i slatke. Kod njih je to bezmalo kolač sa mnoštvo ukusa, koji se priprema u rerni. Često se natapaju limunovim sokom, posipaju šećerom, nekim sirupom i naravno obogaćuju voćem. U obzir dolaze cimet i šlag, mada u suštini nema pravila i ako ste dovoljno maštoviti možete ih kombinovati sa bilo čim.

Tajland

Palačinke sa bananama (roty gulay) je poslastica koju morate probati ako se nađete na Tajlandu. Kod njih je to omiljena brza hrana, koju možete kupiti na svakom ćošku. Spremaju se sa kondenzovanim mlekom, koje se meša sa šećerom, brašnom, jajima i vodom. Smatra se da ih upravo takvo mleko čini hrskavim i sočnim, po čemu su poznate. Neobičnu su svakako i po načinu pripreme. Naime, smesa im se prvobitno oblikuje u loptice, banana se dodaje naknadno sa žumancem. Potom na scenu stupaju vešte ruke Tajlanđana, koji testo tanje prebacivanjem i udaranjem o podlogu sve dok ne postane tanko skoro kao papir. Na kraju se pune nadevom, savijaju i služe.

Japan

Originalni naziv japanskih palačinki (okonomiyaki) znači „peci kako želiš“, što najbolje opisuje ovu egzotičnu poslasticu, jer ih Japanci mogu spremati i puniti čime god požele. Osnovni recept, osim brašna i jaja, podrazumeva narezani kupus, mladi luk, piletinu, često i sir, potom poseban sastojak nagiamo koren, koji smesu čini lepljivom i posebno ukusnom. Ovaj autentični začin može da se zameni rendanim krompirom, tofuom ili korenom lotusa. Originalni recept sadrži i tenkasu, hrskavi dodatak koji se dobija prženjem japanskog jela poznatog kao tempuru. Japanci u svoje palačinke dodaju katkad i pahuljice ili specijalne priloge koji su dobijaju od tune i zelenih algi.

Maroko i Brazil

Testo za palačinke u Maroku (M’Semen) tanji se oklagijom i pravi od griza, puni se pre prženja, odnosno pečenja, a na kraju su kvadratnog oblika. Mleveno meso, crne masline, šargarepa, luk i paradajz su tradicionalni sastojci smese za palačinke koje se spremaju u Brazilu.

Turska

Turske palačinke (katme) su zapravo njihove mekike. Deblje su, sadrže kvasac i neodoljivo su, kažu oni koji su ih probali, mekane i ukusne da ih možete jesti i samo premazane maslacem ili čak prazne. Mogu da se jedu i slane i slatke. Veoma dobro se kombinuju sa sirom, ajvarom, kačkavaljem i šunkom.

fotografije: unsplash/pixabay