Jezero Etang de La Horre u Francuskoj ne nudi mnogo stvari za razgledanje, ali zato, u ono što je ponuđeno, može dugo da se gleda. U zavisnosti od doba dana, odblesak površine vode je srebrnkast, plav ili tamno zelen. Jezero je okruženo šumarkom kroz čije se granje probijaju sunčevi zraci, te na momente ne mogu biti sigurna da li je prizor stvaran ili sam deo bajke. Dok ležim na prostirci, gledajući nebo, shvatam zašto se ta boja zove francusko plava, a misli mi odlutaju u pokušaju da oblicima koje oblaci prave dam uloge i značanja.

Kasnije, dok crtam drveće, pored mene dolazi jedan jako sladak stvor koji pretura po rastinju i gricka nešto što pronalazi, po svemu sudeći jako ukusno. Kada me ipak primeti, odlazi polako i trapavo. Stvor je Nutrija. Predveče ga vidim kako vrlo vešto pliva u jezeru. Pretpostavljam da je vešto jer mu se glavica, koja jedino viri, kreće mnogo brže nego dok hoda po zemlji.  

Neko bi rekao da oko jezera preovladavaju samoća i tišina… ali nisam sama ako uzmemo o obzir sportske ribolovce raspoređene na svakih 100-200 metara, a posebno ne bih smatrala tišinom raznovsni i intnezivni cvrkut ptica.

Da, ovo jezero u šampanjskoj regiji je jedno od vodećih lokacija za šaranski ribolov i iako me ribolov ne zanima, redovno kampujem upravo na sličnim destinacijama širom Evrope. To su uvek jezera, gde je moguće uloviti šarana teškog 30 kg, fotografisati se sa njim i vratiti ga u vodu. To su neka muška posla, ja u tome ne vidim baš mnogo smisla…

Ukoliko se pitate zašto onda posećujem ribolovačka jezera, mogu vam reći da je sve počelo od kada sam pre nekoliko godina, dok sam gasila svećice sa rođendanske torte, zamislila vrlo konkretnu želju. Moja velika želja bila je da nađem dečka koji će me redovno voditi na kampovanje. Samo nekoliko meseci kasnije, kada sam se već uveliko zabavljala sa Kenijem, saznala sam da svi ozbiljni ribolovci poseduju kompletnu profesionalnu kampersku opremu. I tako, pored savršene veze, vodimo i savršene živote – ja stalno kampujem, a on stalno peca.

Zašto volim kampovanje?

Posle desetogodišnjeg kancelarijskog posla, uvidela sam koliko je svaki sat u prirodi važan i  posvetila se profesiji koju je u potpunosti moguće prilagoditi ličnom temperamentu – umetnosti.

Dok sam bila dete, zavidela sam deci koja sa roditeljima kampuju, a onda od dvadesetpete godine postepeno počela da uvodim letnja, primorska, kampovanja, u uređenim kampovima, okružena, pre svega ljudima koji nigde ne žure. Takođe, neke obavezne kamperske aktivnosti, poput postavljanja šatora, nisam ni mogla da obavim sama. Kampovi su sredine gde se najčešće poslovi dele, da bi ostalo više vremena za opuštanje u hladovini. Odlazak u prodavnicu, spremanje hrane, pranje posuđa, postavljanje polica… malobrojne su obavezne aktivnosti na koje povremeno dođe red da obavite.

Tek u poslednjih nekoliko godina, kampujem na različitim lokacijama širom Evrope i tokom različitih godišnjih doba. Ukratko, istakla bih aspekte kampovanja koji su za mene od neprocenjive vrednosti:

– Bosa stopala na travi su način spajanja sa prirodom, od koje smo i potekli.

– Kampovanje je prilika da 15 dana provedem van kuće i zatvorenih prostorija.

– Noć u šatoru dok pada kiša, je nezamenljiv period odmora i romantike. Na kampovanju ne postoji nesanica.

– Mirisi i zvukovi koje na kampovanju osećamo i čujemo su pravo osveženje za naša čula. Prizori pred kojima zastajete se podrazumevaju.

– Čitanje knjige u mrežnoj ležaljci dok leptiri proleću.

Kako naći mesto za kampovanje?

Za početak možete proveriti bogatu ponudu kampova duž Jadrana na slovenačkom sajtu www.avtokampi.si, a možete razgovarati o različitim lokacijama i unutar pojedinih fejsbuk grupa koje se bave temom kampovanja ili ljubavi prema prirodi.  Svakako, mesto možete birati i u „hodu“, dok putujete lepim krajolicima, ali samo budite sigurni da imate sve od osnovne opreme koja Vam može zatrebati.

Nemojte sami ići na kampovanje, već birajte društvo u kome ste opušteni i svoji. Dobro je ukoliko je to društvo jako i sposobno. Ja sama ne umem ni šator da podignem. 

Takođe, veoma je važno da se pobrinete da imate svu neophodnu opremu i zato Vam predlažem osnovni spisak potrebne opreme.

Spisak stvari potrebnih za kampovanje:

• Šator koji je otporan na vodu (otpornost od 10.000 mm je preporučljiva jer Vas može zaštititi od svih vremenskih uslova)
• Stolice i stočić na rasklapanje
• Kreveti na rasklapanje ili dušek na naduvavanje
• Vreće za spavanje
• Noćna lampa za šator (solarna ili na baterije), kao i ručna lampa ili lampa za glavu 
• Punjači za telefone (ili solarni ili eksterna baterija ili akumulator, ili ćete uređaje puniti u kolima – ukoliko niste u organizovanom kampu)
• Kuvalo na gas i osnovno posuđe
• Dobar kuhinjski nož
• Suncobran i krema za sunčanje
• Montažni tuš ukoliko je leto i ukoliko se ne nalazite u kampu. Mada korišćenjem auta možete pronaći i druga dostupna rešenja za tuširanje
• Frižider na gas postoji, ali kao ja, možete se snabdevati hranom koja ne zahteva momentalno hlađenje ili se snabdevati u restoranima koji se nalaze u krugu od nekoliko kilometara. U uređenim kampovima možete iznajmiti mali frižider
• Automobil u koji sve to može stati 
• Ostalo po izboru

S obzirom da prethodno kampersko iskustvo menja i osvešćuje vaše potrebe, preporučujem da posle svakog kampovanja ovaj spisak dopunite.

Nema većeg odmora od boravka u prirodi. Okružena šumom, osećam se zaštićena od bilo kakvih obaveza. Kampovanje vam može omogućiti da ne brinete ni o čemu drugom, a onda Vam jedino preostaje da budete sebi na prvom mestu.

Ukoliko vas zanima više o mojoj umetnosti inspirisanoj prirodom, posetite sajt www.opavsky.net.

Autorka je likovna umetnica i konsultantkinja za digitalnu komunikaciju i prezentaciju