Sa njim sam se upoznala posle dugog prepiranja sa momkom. Želela sam silno da Novu godinu provedem u Španiji, ali moj momak, ( poreklom Francuz ) nije mi ostvario tu želju…

Tog dana smo pristigli na Zlatibor. Ušuškanu, nisku, planinu koja obiluje toplinom i širi ljubav u vazduhu. Nisam ni sanjala da cu se zaljubiti. Kao leptirići u stomaku, kao prvi poljubac i zajednički smeh, mene je Zlatibor zagrlio i pokazao mi da je život lep. Klupe pored jezera su rezervisane za nas bile, tu smo gledali kako se psi igraju, deca smeju, mladi ljube… Žmarci mi i sada mile… Vožnja žičarom mi je bila strašna, ali kada sam videla prirodu, ja sam shvatila da nije mašta. Još kada vidite stado ovaca, starca koji vam maše i pozdravlja drago, ne možete ostati imuni, čak pozdravljate i stado. A, ako odete malo dalje, upoznajete dragulje prave. Videćete staro selo, kuće trošne, vedro nebo. Videćete vodopad i Stopića pećinu, i jezera lepa.

Videćete nasmejane ljude na sve strane, čak i kada ne idu stazom do spomenika, već biraju duži put jer je u njima avanturistički duh.