Vojska od cigli čuva grobnicu Prvog kineskog cara

Grupa zemljoradnika, koja je u blizini kopala bunar, pronašla je nekakve relikvije. Očajno tražeći vodu usred suše, farmeri su kopali oko metar u dubinu kad su naišli na tvrdu crvenu zemlju. Ispod zemlje, pronašli su glave od grnčarije u prirodnoj veličini i nekoliko bronzanih vrhova strele.

Žao Kangmin, arheolog,  imao je neku predstavu šta bi mogao da nađe i znao je da su u prošlosti figure iskopavane iz zemlje u oblasti oko grada Sijana, doma voćnjaka sa stablima persimona i nara, i nedaleko od grobnice prvog kineskog cara Đin Ši Huang.

Zemljoradnici su, ispostaviće se, naišli su na jedno od najfascinantnijih arheoloških otkrića 20. veka: vojsku od terakote za koju se procenjuje da broji 8.000 vojnika, napravljenih na industrijskom nivou pre 2.200 godina kako bi branili cara u zagrobnom životu. Armija za onaj svet, sa sve konjima i kočijama, bila je skrivena pod zemljom i živi nikad nije trebalo da je ugledaju.

Kad je stigao, Žao je rekao da je odmah shvatio da su to verovatno ostaci statua iz doba dinastije Ćin. Zemljoradnicima – koji su došli do ovih otkrića više nedelja ranije i već su bili prodali neke bronzane vrhove strela na otpadu – rečeno je da odmah prestanu sa radovima. Relikvije su pokupljene i prenesene u muzej kamionima. Žao je počeo minuciozno da spaja fragmente. Konačno, nakon tri dana rada, pred njim su stajala dva impozantna ratnika od terakote – oba visoka 1,78 metara.

Kina je 1974. bila u završnim fazama Maove Kulturne revolucije – pod kojom su zastrašujući Crveni čuvari želeli da unište staru tradiciju i načine razmišljanja da bi „pročistili“ društvo. On je „odlučio da ih drži u tajnosti“, rekonstruiše artefakte „i potom sačeka pravu priliku da ih prijavi“.

Ali ti planovi biće odbačeni kada mladi novinar iz državne novinske agencije Sinhua koji je bio u poseti oblasti bude naišao na statute.

„On je pitao: ‘Ovo je ogromno otkriće. Zašto ga ne prijavljujete?'“, napisao je Žao.

Na šta je arheolog odgovorio: „Čak ni ja ne znam šta da mislim o ovome. Kako onda da prijavim?“

Ignorišući njegove molbe, novinar je objavio otkriće, a vest o tome stigla je do samog vrha rukovodstva Komunističke partije.

Žaovi strahovi da će relikvije biti razbijene iz političkih razloga, međutim, pokazali su se neosnovanim.

Vlasti u Pekingu odlučile su da iskopaju lokaciju i u roku od nekoliko meseci iskopano je više od 500 ratnika. Kako su se radovi nastavljali, izuzetne razmere onoga što je naručio Prvi car  postale su očigledne. Veruje se da je on naredio izradu ovog podzemnog projekta – koji ukupno prekriva oko 56 kvadratnih kilometara – ubrzo pošto je dospeo na tron sa 13 godina.

Hiljade ratnika postavljene su u borbene formacije, spremne da brane cara od svega što bi moglo da ga čeka u zagrobnom životu. Izrada je bila detaljna, sa desetinama različitih tipova glava, a u humkama je pohranjeno 100 kočija i desetina hiljada primeraka bronzanog oružja. Sama grobnica cara Ćin Ši Huanga ostaje i dalje zapečaćena.

U njoj bi moglo da se krije hiljade dragocenih artefakata, ali je rizik od otvaranja grobnice i nepopravljivog oštećenja onoga što se u njoj nalazi sprečilo kineske vlasti da to do sada učine.

Godine 1975, godinu dana pre nego što su započela iskopavanja, doneta je odluka da se na samoj lokaciji otvori muzej.

Upisana je na Uneskove liste svetske kulture baštine 1987, a ovo telo UN-a opisalo je ratnike kao „remek-delo realizma“. Danas se lokacija naširoko priznaje kao kinesko nacionalno blago.

Izvor: BBC na srpskom