Iza sedam brda, iza sedam mora, planina jedna postoji, kao iz snova. Zlatno ime ona nosi i lepotom svojom prkosi. Zlatibor je ime njeno, tamo se čovek odmori pošteno. Borovi imaju prepoznatiljiv stas, zato Zlatibor „bije“ dobar glas. A taj vazduh što na čisto miriše, za njim svaka duša uzdiše. Planina ova i oči svoje ima, jezera to su i svi se divimo njima. Pačija škola po njima plovi i simpatije turista svakodnevno lovi. Tornik, simbol Zlatibora, u svom zagrljaju pola Srbije ima. Slan ukus na ustima poljubac s mora donosi, a šapat vetra ljubav u srve unosi. Posle duge šetnje kad se čovek umori, na Kraljevoj česmi dušu okrepi. Uhadu borova, uz malije zrele i kupina slast može da doživi duhovni rast. Čaroliji Zlatibora ovde nije kraj, magična je to planina znaj. Pršutice, čvarci, kajmak, sir, klekovača, medovača, rukavice, kapice, čarapice, džemperići, crepulja i sač… Kad se suton nad planinom spusti i kad pašnjaci postanu pusti, najlepši se snovi snivaju.????????

Sofija Rakić, Svilajnac