BRANISLAVA ANTOVIĆ ALEKSIĆ: ŠPANIJA – Putovanja koja obogaćuju dušu

Ništa ne može da toliko i na toliko različitih načina obogati čoveka koliko je to slučaj sa putovanjima. Nakon svakog putovanja osećam se nadograđenije, kompletnije, vrednije i taj osećaj zapravo traje jer uspomene su tu da vam taj osećaj iznova vraćaju. Privatno putujem 3-4 puta godišnje, dok poslovno može biti i češće, mada se situacija nakon kovida drastično promenila i još uvek se nije vratila na pređašnje stanje. Više volim detaljno isplanirana putovanja. Čak i kada želim da se prepustim spontanosti, ne osećam se najsigurnije i taj nemir mogu jedino umiriti pripremom i proverom svih potencijalnih okolnosti. Volim kontrolu u svakom pogledu, pa i u ovom.

Ono što daje posebnu čar svakom putovanju jeste upoznavanje sa lokalcima. Kroz takve razgovore zapravo ste u prilici da putovanju date jednu sasvim novu dimenziju, ali i da bolje upoznate duh mesta i onih koji ga čine. Moram da priznam da su mi ipak neki od najlepših susreta tog tipa bili na putovanjima u regionu. Nikad neću zaboraviti razgovor sa jednim mladim pastirom sa Durmitora. Čuvao je dve stotine ovaca na obali Vražjeg jezera i popričali smo sa njim o njegovom životu, ali i željama i nadanjima. Takvi susreti se poseban vid bogatstva koje ponesemo sa sobom nakon putovanja. Međutim, moram priznati, jako volim da imam stručnog vodiča. Izuzetno mi znači da upravo od nekog ko dobro poznaje prostor, istoriju i društvene okolnosti saznam zanimljive detalje o lokaciji koju obilazim. Bez tih informacija, imam utisak da je moja poseta nekompletna. Kada putovanje ne podrazumeva vodiča, volim da se samostalno pripremim i informišem o destinaciji do koje putujem.

Andaluzija – španska oblast vredna obilaska

Sva mesta koja sam posetila u Španiji, zaslužuju da ih obiđete: od Barselone, Madrida i Sevilje preko Malage i Kordobe do predivne Ronde. Španija je uvek podjednako lepa, živopisna, šarena, energična. Takvom sam je uvek zatekla i takva, verujem, ostaće zauvek. Da budem iskrena, očekivala sam drastičniju razliku između juga i severa Španije, Mislila sam da će biti drastičnija, koliko je to na primer slučaj sa Italijom. Ipak ne, čini mi se da su razlike manje, s tim da se moram ograditi i istaći da je ovo samo moj površni utisak zasnovan na vizuelnom.

Andaluzija je zaista izuzetno zanimljiva evropska oblast, bogata najrazličitijim uticajima i na savršen način ilustruje uzbudljivu i neretko vrlo surovu istoriju ovog dela Evrope. Uživaćete u obilascima božanstvenih gradova i gradića, ali ćete istovremeno učiti o važnim segmentima evropske i svetske istorije. Mi smo uživali u Malagi, Sevilji, Kordobi i Rondi i ovo su upravo mesta koja i vama preporučujem. Cela Andaluzija je božanstvena i mislim da nema loše ture po njoj, samo se može razlikovati po kilometraži. Što se lokalnog stanovništva ovde tiče, naš dominantni kontakt bio je kroz uslužne delatnosti. Najčešće smo komunicirali sa konobarima, zaposlenima na bilternicama u muzejima ili pak u različitim radnjama u koje bismo ušli usput. I dok su ovi drugi ostavili zaista divan utisak, moram reći da su Španci koji rade u ugostiteljstvu umeli da budu i poprilično neljubazni. To mi je jedini negativan utisak sa celog putovanja pa se trudim da ga zaboravim, ali je činjenica da smo imali više ne baš prijatnih susreta ovog tipa.

Katedrala odnosno džamija u Kordobi je jedna od najlepših verskih građevina koju sam uživo posetila, a Ronda je sama po sebi atrakcija zbog svog geografskog položaja.  Naravno, Alhambra je još jedna važna stanica, ali mi smo odlučili da je ostavimo za neku od narednih poseta Španiji. U Sevilji me je očarao velelepni Trg Španije koji je zaista impozantan. Njegova veličina, kolosalonost njegovih građevina, lepota mostova koji povezuju različite strane trga, količina detalja čine ovaj trg jednim od najlepših u Evropi, a verovatno i šire. Nalazi se u podjednako lepom parku Marije Luise po kojem je šetnja takođe izuzetno iskustvo. Svaki deo Sevilje je božanstven, ali ovaj deo je zaista čudesan! Takođe, moram istaći obilazak groba Kristofera Kolumba u katedrali u Sevilji. Grobnica je zaista impoznatna i zaista bi bila šteta ne videte je uživo, ako ste se već zatekli u gradu koji je u vreme života Kristofera Kolumba zapravo postao centar sveta.

Malaga – spoj morske idele i užurbane metropole

Ono najlepše u vezi sa Malagom za mene je bio njen geografski položaj i činjenica da je na moru, a da istovremeno ima odlike većeg grada koji živi nevezano od turističke sezone. Uživala sam u šetnjama njenim dugim, peščanim plažama, a onda bih podjednako uživala u boravku u centru  grada koji uopšte ne liči na tipičan primorski grad. Taj spoj mi se jako dopao i na mene ostavio najjači utisak.

Pikasov muzej je definitivno atrakcija koja je ostavila poseban utisak. Iako nisam preterani Pikasov fan, i to više zbog njegove ličnosti, a manje zbog same umetnosti čiju vrednost apsolutno niko ne može da ospori, zaista sam uživala u ovom muzeju. Na jednom mestu videli smo nekoliko izuzetno važnih Pikasovih dela od kojih su meni svakako najinteresantniji bili portreti njegovih partnerki. Svaki segment postavke koja je hronološki postavljena, propraćen je odlomcima iz knjiga ili intervjua Pikasovih prijatelja ili žena koje su ga volele. Jako lep momenat koji samoj postavci daje dodatni kontekst. Takođe, na odličan način objašnjenji su simboli koje je Pikaso često koristio na svojim slikama. Kao šlag na tortu, došao je pronalazak preslatkog kafea u malom dvorištu muzeja. I zato, napomena: kada posećujete muzeje, obavezno proverite da li imaju svoj kafe kutak, jer umeju da budu prešarmantni.

Ukusi Španije

Moje apsolutno omiljeno špansko tradicionalno jelo je paelja. Jela sam je baš često i nije mi bilo dovoljno. Volim i ćurose, s tim da sam bila malo razočarana navodno najboljim ćurosima u Madridu. Reč je o slavnom mestu, čokolateriji, San Ginés, ispred koje je uvek veliki red. Moram priznati da sam podjednako dobre ćurose probala i na drugim mestima u Španiji, tako da nema potrebe da provedete 45 minuta čekajući. Mada, istini za volju, poseta ovom mestu je malo više od samo dobrih ćurosa i sa te strane bi trebalo da je uvrstite na listu. Posebno ako uzmete u obzir da je lokal otvoren još 1894.godine. I još jedna zanimljivost: otvoren je 24h, pa nije loše da ga posetite kasnije u noć, kako biste izbegli preduge redove. Pored paelje i ćurosa, obavezno probajte i pršutu, po kojoj je ovaj kraj Evrope prepoznatljiv. Čuveni sladoled u Malagi, nažalost, nisam probala, jer smo išli u februaru i ma koliko da temperature jeste bila prijatna, ipak mi je više prijao neki drugi tip poslastica.

Iako volim da na svojim putovanjima obiđem zanimljive ugostiteljke objekte, moram priznati da nam tokom putovanja u Andaluziju nije na tome bio fokus, pa smo mesta u kojima ćemo se okrepiti birali više po praktičnosti i blizini, nego po lepoti ili atraktivnosti. Ipak, u Malagi smo uspeli da obiđemo par vrlo atraktivnih mesta pa ću njih preporučiti čitaocima:

-restoran La Malaguena koji se nalazi odmah iza takozvane Nedovršene katedrale

-koktel-bar Nusa, pozicioniran tik uz obalu i široko šetalište

-El Pimipi – najslavniji restoran Malage (ako sam dobro obaveštena, drži ga sada Antonioa Banderas) prepoznatljiv po lavirnitu hodnika koji su vrlo interesantno dekorisani.

Autorka je osnivačica i urednica bloga BDW Magazina