Planinski masiv Stare planine ili Balkan planine, kako je još nazivaju, prostire se na čak četiri opštine u Srbiji – Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad. Ova prirodna lepota krije se pod snegom pet meseci, a sada sa toplim vremenom pokazuje raskoš prirode. Priča o Staroj planini dokazuje da je reč o svojevrsnoj prirodnoj apoteci i riznici lekovitog bilja.

Pod okriljem ove planine nalazi se ono najlepše što nam priroda daje. Krase je čiste reke, vodopadi kojih je šest, najlepši krajolici Srbije. Jedan od njih je i prirodni rezervat Babin Zub sa čudesnim bogatim šumama. Šume smrče, bukve i planinskog javora ovde su najdominantnije. Područje Stare planine od 1997. zbog izuzetnog biodiverziteta proglašeno je za park prirode. Sa više od 1000 različitih biljaka spada u posebno bogata područja čitave zemlje, jer na njoj raste 24,5% biljnih vrsta od ukupnog fonda flore Srbije.

Mirišljavo bilje

Na padinama Stare planine rastu brojne mirišljave biljke od kojih možete napraviti jesenji čaj ili kupku. Divlji zdravac je biljka koja svojim imenom nagoveštava da krije tajnu zdravlja. Raste od 25-30 cm, a prepoznaćete je po boji koja ide u nijansama od bele do jake ružičaste. U blizini reka raste suručica koju odlikuju sitni, beli cvetovi. Zbog prijatnog ukusa i mirisa ona se još tokom srednjeg veka dodavala u pivo i vino. Suričica je poznata i po svom lekovitom dejstvu pa je nazivaju i biljnim aspirinom.

Hajdučka trava je još jedna dobro poznato biljka aromatičnog mirisa koje se koristi i u prirodnoj i zvaničnoj medicini. Livade Stare Planine krasi divizma ili kraljevska sveća čiji su cvetovi žuti, a osušena miriše na med, kao i borovnica i brusnica, za koju kažu da je „najkvalitetnija biljka planine“. Ova planina poznata je i po zlatnici biljci koja ima raskošne žute cvetove, virku koji potiče iz porodice ruža i poznat je po tome što se njime leče svi ženski problemi, lazarkinji, i biljci vidac koja je čudotvorna biljka za vid. Sve one mirišu opojnim uljima.

Biljke zaštićene zakonom

Zbog svoje retkosti ili lekovitih svojstava određene vrste koje rastu na obroncima Stare planine zaštićene su zakonom. Kleka (Juniperus communis) rasprostranjena je od Arktika do tropske Afrike, a u zavisnosti od toga gde raste može biti patuljasta ili visoka po nekoliko metara. Svi njeni delovi su lekoviti i aromatični sa gorkosladunjavim plodovima. Zbog svoje izuzetnosti smatrana je svetom biljkom pred kojom se skidala kapa sa glave u znak poštovanja.

Još jedna specifična biljaka je kopitnjak (Asarum europaeum) ili konjsko kopito. Nju treba dobro poznavati da bi se koristila, jer iako ima lekovita svojstva ova vrsta je i otrovna. Opreznost zahteva i upotreba biljke ruse (Chellidonium majus) jer se za unutrašnju upotrebu koristi samo osušena biljka i to povremeno, dok je njen žutonarandžasti sok otrovan. Sapunjača (Saponaria officinalis) čiji je cvet nežne lila boje, ime je dobila po latinskoj reči sapo koja znači sapun, a lekovita svojstva ima koren ove biljke. Zaštićeni su i ždraljevina (Melilotus officinalis) i gladiš (Onosis spinose), biljka koju nazivaju i zečji trn i koja se pojavila u spisima kao biljka protiv zubobolje u 16. veku. Koristili su je i stari Rimljani i Grci. Postoje i druge, brojne vrste lekovitog bilja koje su zaštićene zakonom.

Zanimljivost je da je Stara planina posle Kavkaza najbogatija lekovitim biljem. Upoznajte njeno bilje, izučite koji deo se koristi za šta i pomozite svom zdravlju, jer ne zaboravite da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu.

fotografije: google