Turski grad duhova – Burj Al Babas

Inspirisan francuskim zamkovima i dvorcima iz Diznijevih bajki, projekat vredan skoro 200 milion dolara se od nastanka našao pred propast. Kompanija „Sarot Group“ imala je ideju da napravi luksuzno naselje „Burj Al Babas“ čije će nekretne izgledati kao iz bajke kako bi kupcima pružili novo iskustvo.

Na jednom mestu trebalo je da se nađu čak 732 tipske vile, čiji je eksterijer inspirisan kombinacijom dvorca Šenonso (fr. château de Chenonceau), Diznijevog zamka i Julijinog balkona, uz dodatak istanbulske Galataj kule.

Ovaj projekat započet je 2014. godina i planiran je na prostoru od 250 hektara na putu između Ankare i Istanbula. Tvorci ovog projekta su se potrudili da pripreme brošuru koja će privući pažnju mnogih bogataša. Naziv odmarališta je kombinacija arapskog termina „Burj“, u značenju kula i „Al Babas“, što je jedna od poznatijih banja u tom delu Turske. Ovaj deo zemlje je u to vreme bio dosta posećivan, najpre zbog banjskih centara, zelenila i odlične klime. Upravo iz ovog razloga je ovo naselje osmišljeno da svojim dizajnom eksterijera i lokacijom privuče što veći broj turista.

Budući da je područje na kome se nalazi i „Burj Al Babas“ poznato po brojnim termalnim izvorima,  stambeni kompleks trebalo je da sadrži i akvapark, zatim saune, hamame i parne sobe, dok je voda iz termalnih izvora trebalo da bude korišćena i kao sredstvo za zagrevanje celokupnog kompleksa. Plan je takođe bio da se u stambenom kompleksu nađu i butici, restorani, sportski tereni i kozmetički i frizerski saloni, ali i konferencijske sale i mnogi drugi sadržaji.

Zamišljene kao raskošne kuće iz bajke, 732 vile bile su impresivne i spolja i iznutra. Cene vila kretale su se u to vreme između 370 i 500.000 dolara. Šta god da se dogodilo u međuvremenu, o čemu je bilo različitih vesti, projekat je stao. Danas je Burj Al Babas jedinstveni Grad duhova, kako ga nazivaju. Deluje gotovo nadrealno, ako se posmatra iz vazduha, dok je utisak prilično jeziv dok se prolazi pustim ulicama nekada raskošnih vila.

Kao mogući razlozi, osim stečaja kompanije, pominjala se i „mana“ projekta u smislu da vile nisu podrazumevale neku naročitu privatnost. Tačnije, praktično su izgrađene jedna do druge, uz prilično mali vrt. Novembra 2019. godine je, zahvaljujući otplati polovine dugova, pomenuta kompanija „dobila dozvolu za nastavak izgradnje preostalih vila“. Ali zbog loših vremenskih uslova u zimskom periodu, gradnja ponovo biva prekinuta, posle čega sledi pandemija.