Jeste li čuli za virtuelne restorane? Reč je o kuhinjama koje rade preko onlajn platformi za dostavu hrane, što im omogućava brojne pogodnosti od kojih su najvažnije uštede troškova. Fizički prostor za goste ne postoji, pa samim tim nema ni izdataka na koje su vlasnici restorana navikli. Takođe, nema potrebe ni za skupim nekretninama i  ekskluzivnim lokacijama: dovoljan je samo zakupljeni prostor, odakle kuvari pripremaju svoje gastronomske specijalitete.

KAKO SU VIRTUELNI RESTORANI NASTALI?

Ovaj trend nastao je pre nekoliko godina, nakon pandemije virusa COVID-19 koja je imala značajan uticaj na čitavu uslužnu industriju. Tada su restorani bili prinuđeni da pređu na opciju dostave, eventualno  “hrane za poneti”, a mnogi su  jednostavno prestali sa radom.

Kako bi adekvatno odgovorili na nove izazove, mnogi kuvari i ugostitelji otvorili su u virtuelne restorane, Međutim, iako su se sva ograničenja zbog virusa postepeno ukinula, ovaj trend nastavio je da živi i čini se da doživljava procvat. Uživanje u obrocima restoranskog kvaliteta kod kuće postalo je sastavni deo takozvane „nove normalnosti“. Tako je nastao fenomen savremenog doba poznatiji kao virtuelni restorani, koji su doneli revoluciju u prehrambeno – uslužnu delatnost, jer postoje isključivo na platformama.

’’GHOST’’ KUHINJE

Posebno zanimljiva pojava, mahom na zapadu, je funkcionisanje nekoliko različitih virtuelnih menija restorana zajedno, koji pripremaju hranu, pod jednim, “istim krovom”. Reč je o takozvanim “ghost” kuhinjama, koje sarađuju sa više brendova i koje obučavaju svoje osoblje za pripremu različite vrste hrane. Dakle, kuvari na jednoj lokaciji pripremaju nekoliko jela za  različite  restorane.

BENEFITI ZA UGOSTITELJE

Pored pomenute uštede troškova, dodatne pogodnosti koje virtuelni restorani donose ugostiteljima su i kreiranje različitih menija i novih ukusa bez ograničenja. Ova fleksibilnost im omogućava da istraže specijalizovana kulinarska tržišta i tako dosegnu do većeg broja ljudi koje će uslužiti. Takođe, vlasnicima virtuelnih restorana znatno je lakše i brže da donose odluke u zavisnosti od poslovanja, kao i da se prilagođavaju dinamičnim tržišnim uslovima i trendovima. Kao i u gotovo svim ostalim industrijama, velika digitalizacija usluga znatno je unapredila ceo uslužni proces: ugostitelji brzo mogu da prikupe više podataka o samim korisnicima i njihovim preferencijama, navikama i demografskim odlikama. Ovi podaci mogu dati informacije o prilagođavanju menija i marketinškim strategijama restorana,  u cilju  dalje optimizacije ciklusa konverzije.

Iako je većini korisnika najvažnije da jelo bude dovoljno ukusno da bi zadovoljilo njihova čula, jedno je sigurno – virtuelni restorani redefinisali su način na koji doživljavamo hranu. U svakom slučaju, biće zanimljivo posmatrati na koji način će lanci poznatih restorana nastaviti da eksperimentišu i razvijaju svoj proces pružanja usluga.