Saobraćajne gužve, loš kvalitet vazduha, velika potrošnja električne energije, mnogo otpada… samo su neki od problema sa kojima su ovi gradovi efikasno izašli na kraj i zaslužili titulu najpametnijih u 2024…

Pametni gradovi (smart cities) predstavljaju opremljena urbana područja koja koriste različite tehnologije kako bi život stanovnika učinile kvalitetnijim, lagodnijim i dugoročno gledano-zdravijim. Metode uključuju kombinaciju softvera, korisničkih interfejsa i komunikacionih mreža, a najznačajnije rešenje predstavlja takozvani ,,Internet of things” (IoT) – uređaji, poput senzora, svetla i brojila za prikupljanje i analizu podataka. Gradovi te podatke koriste kako bi unapredili infrastrukturu, komunalne i socijalne usluge, smanjili brojne troškove i unapredili životnu sredinu.

Opservatorija za pametne gradove IMD Svetskog centra za konkurentnost u saradnji sa Svetskom organizacijom za pametne održive gradove (WeGO) sa sedištem u Seulu, izradila je izveštaj koji rangira 142 pametna grada.

Među vodećim pametnim gradovima za 2024. godinu najviše su se istakli:

1. Cirih, Švajcarska;
2. Oslo, Norveška;
3. Kanbera, Australija;
4. Ženeva, Švajcarska;
5. Singapur, Singapur;
6. Kopenhagen, Danska;
7. Lozana, Švajcarska;
8. London, Velika Britanija;
9. Helsinki, Finska;
10. Abu Dabi, Ujedinjeni Arapski Emirati;

Projekti pametnih gradova postaju ključni kada je reč o rešavanju klimatskih promena i zagađenja vazduha, jer smanjuju emisije ugljen-dioksida i štede električnu energiju. Energetski efikasni objekti koriste senzore i automatizaciju za optimizaciju potrošnje energije, tako što, na primer prilagođavaju osvetljenje i grejanje prema broju ljudi i njihovim potrebama. Takođe i zelene zgrade sa vertikalnim vrtovima i zelenim fasadama bolje apsorbuju ugljen-dioksid i druge štetne čestice, a sve se više koriste i obnovljivi izvore energije kao što su solarne i vetrogeneratorske stanice. Pametni gradovi takođe podstiču alternativne oblike transporta kao što su bicikli, električni trotineti i automobili.