Pamtim još uvek svoj prvi odlazak na Zlatibor. Bila je zima, sneg je padao, a u sebi sam pevušila pesmu “Zlatibore pitaj Taru”.Nisam znala šta me čeka, a damari su udarali tako jako, da sam ih osećala, čak u svom grlu.

Kako su me na samom dolasku prepravile emocije, kao da se znamo čitav život i da je baš Zlatibor moj najbolji drug iz detinjstva. Imala sam utisak da mogu da mu verujem. Da sve što mi ponudi, treba da uzmem i da moju ljubav koju mu pružam zabeleži na svojim poljima.

Dobroćudan i srdačan narod, raspoložen za priču, nasmejanog glasa, sa sjajem u očima krasi ovaj kraj. Neposredan i otvoren pristup, gostoprimstvo i zavidna ljubaznost, na kojoj retko ko može ostati hladna srca. I najjači omekšaju pred ovom lepotom i prirodom koju pruža ova planina i njen planinski narod.

Na poljima na kojima sam godinama kasnije, nakon svog prvog dolaska brala najrazličitije cveće, hodala po nepokošenoj travi i dodirivala plodnu zemlju, vukli su me svaki put da dođem ponovo, jer Zlatibor je u svojoj raskoši tako nesebičan. Svaki put bi mi se otvorio iznova i pokazao mi nešto novo, lepo, neki svoj adut za koji do tada nisam znala.

Svakom novom dolasku se radujem, jer sa radoznalim dečijim osmehom, očekujem šta je novo smislio za mene. A voli i on mene. Njemu sam poklonila jednu pesmu, ostavila sam svoje stihove na Torniku i nekoliko puta dodirnula sneg koji je prekrio njegovo zelenilo.

Na skijama sam pravila srca, ne bi li mu svoju ljubav dokazala. Znam da je video, i znam da je osetio koliko ga volim.

Uveče, kada se sve umiri i kada nestane i poslednji žamor s polja, kada nestane one magije koju i budna sanjam tokom dana, cvrkut ptica me uspava sa najlepšom melodijom koju sam ikada čula. Kao da samo Zlatibor ima takve note i kao da su samo njemu doletele one ptice sa najlepšim glasom.

I ne mogu mu odoleti ni stari, ni mladi, ni oni najmlađi, kada tako nesebično svoje lepote deli sa svima njima. Na našem svakom rastanku pitam se, kako to da Tara oproštaj nije dala ovom lepotanu, i kako da je tako tvrdog srca bila.

Ana Plavšić, Beograd