Danas ne postoji kafić ili bar koji nema koktele u svojoj ponudi. Širom sveta ukusi se razlikuju i u svakoj zemlji je tradicija uticala na recepte za popularne koktele. Tako je, na primer, u Francuskoj konjak najčešća osnova, dok su kokteli sa kamparijem veoma česti u Italiji, a votka kao osnova najviše se koristi na istoku Evrope.

Umetnost mešanja alkohola sa drugim napicima, staro je koliko i sam alkohol. Poznato je da su čak i stari Grci u svoja vina stavljali med kako bi bilo pitkije.

Kokteli kakve danas pijemo potiču otprilike iz 19. veka. Tada su u Sjedinjenim američkim državama postajali sve popularniji barovi u kojima se služio viski pomešan sa raznim pićima uvezenim iz Evrope. Na ovaj način nastali su mnogi kokteli koje i danas pijemo poput gorkih koktela i fizova. Do vrhunac svoje popularnosti kokteli su došli krajem 20. veka za vreme prohibicije. Budući da je konzumacija alkohola bila zabranjena i policija je često pretresala barove i goste, dovitljivi Amerikanci su pili svoja omiljena pića ,,prerušena’’ u voćne sokove.U evropskim prestonicama, pre svega u Parizu, Londonu, Berlinu i Rimu, kokteli su bili najpopularniji početkom 20. veka. Nakon svetskih ratova, Evropljani manje uživaju u noćnom provodu, ali zbog američkih vojnika koji su ostali u Evropi, ova pića se ponovo vraćaju u modu.

Prvi priručnik za mešana pića izdao je Džeri Tomas je 1863. godine, a Hari Džonson je 5 godina kasnije izdaoprvu knjigu pod nazivom Miksologija. Danas su kokteli umetnost za sebe, a biti koktel majstor je svojevrstan prestiž budući da usavršavanje ovog zanata traje godinama. Prema rečima profesionalnih barmena, da biste neko piće nazvali koktelom, neophodno je da sadrži minimum 3 vrste pića – jedno žestoko piće, drugo slatko i treće gorko.

Sama reč koktel znači ’petlov rep’ – cocktail, tj. cock’s tail. Postoji mnogo legendi o nastanku ovog pića, a jedna od najzanimljivijih je ona o borbi petlova. Naime, nekada davno su se na američkom kontinentu organizovale borbe petlova kao vid zabave. Vlasnik onog petla koji je izgubio borbu morao je svima da kupi piće koje je u boji repa njegovog petla.

Još jedna zanimljiva legenda kaže je u Engleskoj krajem 17. veka postojao recept za Cok’s ale, što znači ‘petlovo pivo’. Piće je pripremano tako što se kuvano pile sa začinima zamotavalo u platnenu vreću, a onda se sve to drobilo čekićem. Vreća se zatim potapala u bačvu engleskog biva na minimum 10 dana. Ovakvo pivo je, kako se pripoveda, imalo fantastičan ukus, a iz ovog procesa se kasnije razvila i veština mešanja koktela.

Neki izvori navode da je reč koktel prvi put upotrebljena 1806. godine u američkom magazinu za opisivanje mešavine alkohola, soka i drugih ukusa. Prvi moderan koktel nastao je možda u Kaliforniji i to je bio danas čuveni Martini. originalni recept podrazumevao je burbon viski, šećer, malo pelinkovca ili drugog gorkog pića, maraskino višnju i soda vodu. Tokom godina se menjao, pa se danas uglavnom pravi od mešavine džina i vermuta, sa dodatkom maslinke.

U svetu danas postoje brojni ugostiteljski objekti u kojima se služe trendseterski kokteli, a koji imaju veliki uticaj na ponudu koktela u kafićima širom sveta. Neki od njih su Boadas bar u Barseloni, otvoren davne 1933. godine, takođe bar Ouk u njujorškom hotelu Plaza i bar hotela Šeperd u Kairu. U ovim barovima koktele prave svetski poznati koktel majstori.

Autorka: Jana Igić