OVERTOURISM – KADA VENECIJA POSTANE PRETESNA

Posetili ste Rim, a niste uspeli da bacite novčić u Fontanu di Trevi? Čekali ste satima u redu ispred pariskog muzeja Luvr, niste uspeli ni da udahnete na Mostu uzdaha u Veneciji…? To se zove „prekomerni turizam“ –  previše ljudi na određenom mestu u određeno vreme.

Turizam se oduvek smatrao pozitivnom aktivnošću. Dokolica, uživanje, odmor! Doneo je bogatstvo zaboravljenim seoskim zajednicima, podigao finansijske prilive prestonicama do neslućenih razmera, do trenutka kada su stotine hiljada posetilaca određenih destinacija počele da ometaju i urušavaju život lokalnog stanovništva. Tako je 2017.godine skovan termin overtourism – sinonim za „masovni turizam“ kao i „neugodnost za meštane, buka i  zagađenje“, kako se često opisuje.

Eksplozija turizma

Stanovnik ste neke metropole i uočavate sve više i više ljudi na njenim ulicama, čujete različite jezike, u prolazu ste, ili ste i sami turista … Podaci Svetske turističke organizacije svedoče da broj turista višestruko raste iz godine u godinu. Statistike kažu da je sredinom prošlog veka bilo dvadesetpet miliona međunarodnih dolazaka. Procene su da će osamdeset godina kasnije, do 2030. godine taj broj dostići 1,8 milijardi turista. Kako je došlo do vrtoglavog rasta posetilaca turističkih destinacija objašnjava Zurab Pololikashvili, generalni sekretar Svetske turističke organizacije u priručniku o Overtourism-u. „Uz brzu urbanizaciju, niže transportne troškove koji olakšavaju putovanja, rastuću srednju klasu, u razvijenim i novim ekonomijama, napravili su gradove, sve popularnije destinacije za posao i razonodu turista“.

Kada turistički raj postane nepodnošljiv za život

Barselona, Venecija, Amsterdam jedni su od najčešćih gradova koje opsedaju turisti tako da blokiraju grad i život lokalnog stanovništva. Zbog kratkoročnih potreba turista, gradovi su prilagodili sve resurse posetiocima. Sve više je atrakcija, manifestacija, suvernirnica, a sve manje prostora za običan život lokalaca. Odgovorni prema svojim stanovnicima pomenuti gradovi su ipak odlučili da se odupru masovnom turizmu. Ne odričući se turizma stvorene su mere kako bi se grad sačuvao za život stanovništva.
AMSTERDAM – U prestonici holandskog turzma preduzete su hrabre mere kako bi se zaustavila hronična prenatrpanost uskih ulica. Turistički odbor je počeo da se bavi „destinacijskim menadžmentom“, a ne  „promocijom destinacije“. Cilj tih mera je da se pažnja posetilaca premesti i na druge gradove u zemlji, koji su neopravdano manje posećeni.

Vrlo popularan znak I AMSTERDAM sklonjen je iz muzejske četvrti jer su turisti stvarali previše gužve redovima za selfije. Takođe, gradska vlast je najavila zabranu okupljanja turističkih grupa u distriktu Crvenih fenjera. Osim što se pravi gužva, zabeležen je sve veći porast nedoličnog, ponižavajućeg i bahatog ponašanja turista.

VENECIJA – Problem „kraljice Jadrana“ je jednodnevni turizam, takozvani „mordi e fuggi“ turizam, koji čini dve trećine posetilaca. Time su blokirani prilazi Veneciji, mostovi okupirani hiljadama turista koji u ovaj grad svraćaju samo u prolazu. Iz tog razloga, vlasti su uvele novi porez na dnevne putnike koji se kreće u iznosima od tri do deset evra, u zavisnosti od doba godine i broja posetilaca.

Od egzotičnih oaza do ekološke katastrofe

Poput ovih prestonica evropskog turizma i mnoge druge destinacije, vlade i turoperatori počeli su da se bave pitanjem  „overtourism-a“. U borbi protiv tog trenda važno je pravilno planiranje i zaista odvažne odluke kako bi se napravio balans između turističke potražnje i potreba lokalnih zajednica.  Najpoznatija svetska turistička mesta pokušavaju da deluju na srž problema. Podjednako kao Evropljani, merama za saniranje posledica „masovnog turizma“ bave se i udaljene, nekada nedostupne, egzotične destinacije.

MAJA BEJ – Omiljena destinacija turista iz celog sveta, pa i iz Srbije, Tajland, muku muči sa prekomernim turizmom. Plaža, u blizini tajlandskog ostrva Puket, koju je proslavio film „Plaža“ Leonarda Dikaprija, zatvorena je od oktobra prošle godine do daljnjeg. Prekomerne posete turista načinile su veliku štetu i jedina mera je bila zatvaranje zaliva kako bi se oporavili koralni grebeni i morski život.

Ugrožene su i druge daleke destinacije, poput Perua, Filipina:
MAČU PIČU – početkom godine uvedene su strogi sistemi izdavanja karata za naposećenije mesto u Peruu. Ulaznice su sada ograničene vremenom, sa slotovima koji traju četiri sata i nije dozvoljen ponovni ulazak. Time se zapravo omogućava da što više posetilaca kroči na ovu vremešnu citadelu Inka, nesmetano i bez kolapsa.

BORACAI – Ovo poznato filipinsko ostrvo bilo je zatvoreno od početka prošle godine pa sve do 26. oktobra 2019. zbog masovne poseta turista i ekološke katastrofe. Reke turista ugrozile su opstanak ostrva, a podjednako dramatični bili su i problemi sa zagađenošću vode. Nakon ponovnog otvaranja za turiste, uvedene su restriktivne mere. Broj smeštajnih jedinica sa 12.000 smanjen je na 6.000. Poznate žurke LaBoracay su zabranjenje, zabranjene je i rad kockarnica, a suvernirnice su proterane sa plaža.

 I Balkan na udaru

Ni pojedine destinacije na Balkanu nisu ostale pojave koja urušava savremeni turizam. U našem okruženju najugroženiji prekomernom posetom turista je biser hrvatskog turizma.
DUBROVNIK – ovaj primorski grad postao je zvezda turizma kada su zidine Starog grada postale lokacija za snimanje svetskog filmskog hita „Igra prestola“. Nepregledno pristizanje brodova, kruzera i jednodnevna poseta turista, kao i u Veneciji, blokirale su ovaj grad u učinile ga nepodnošljivim za život. „Poštuj grad“ je kampanja odgovornog turizma koju danas promoviše Dubrovnik. Ograničavanje broja putnika na 4.000 u isto vreme, politika dubrovačkih lokalnih vodiča da se ograniče grupe na samo 8 ljudi, mere su takvog, odgovornog turizma.