VJERA MUJOVIĆ: JERUSALIM – SVETI GRAD

Već nekoliko godina se spremam da odem u Jerusalim, iako sam tek sada svesna šta hodočašće znači. U glavni grad Izraela sam putovala kao član delegacije Srbije povodom otvaranja srpsko-jevrejskog centra „Sveti Sava i Jehuda Alkalaj”. Tom prilikom je na koledžu ONO u Jerusalimu otkrivena ploča povodom 790 godina od drugog hodočašća Svetog Save u Svetu zemlju. Čast mi je što sam bila učesnik ove misije istorije i kulture. 

Klizanje po pločnicima Starog grada

Iz hotela na ulazu u Stari grad u Jerusalimu pucao je pogled na taj jedan kvadratni kilometar koliki je ceo stari deo grada. Čudesno mesto, nigde toliko istorije, sudara religija, nigde toliko večnosti.

Razgovarala sam sa svakim sa kim bi mi se ukazala prilika. I sa Izraelcima i sa Palestincima. Iako sam i sama bila zapanjena svojim strpljenjem tokom čekanja u hramovima, odmah sam poprimila jevrejsku borbenost za probijanje kroz gužve na ulicama. Niko nije mogao da me stigne! Doslovno sam se klizala po pločnicima jureći po Starom gradu. 

Jevrejke sa decom na Zidu plača

Za obilazak Jerusalim nikada nije dovoljno vremena. Crkve Hristovog rođenja i groba, Bogorodičina crkva, Crkva Svetog Save, Maslinova gora, Sion, Zid plača! Čovek se ovde oseća zaista neobično. Nisam sklona mistifikacijama, ali za mene je zaista sve bilo jako emotivno i lično.  Zid plača – mlade Jevrejke koje se mole na Zidu u kasnim večernjim satima, njihova deca u kolicima, tu, pored njih. Neobična tišina, samo šaputanje molitvi. 

Nakon strmih stepenica, na putu pored Jevrejskog groblja, sa desne strane nalazi Dominus Flevit, Crkva gospodnjeg plača, u obliku Isusove suze koju je projektovao čuveni italijanski arhitekta arhitekta Antonio Barluci koji je u 19.veku ostavio neizbrisiv trag u Svetoj zemlji. Od ulaza desno, smešteno je jedno od prvih hrušćanskih grobalja, sa glinenim kutijama za kosti i prvim hrišćanskim simbolima, šestokrake i ljiljana.

Još niže prolazimo pored ruske crkve-manastira Sv. Marije Magdalene. Nedavno restaurirane zlatne kupole. U crkvi su mošti Svete velikomučenice Velike Kneginje Jelisavete i inokinje Varvare.

Judin poljubac u Getsemanskom vrtu 

Ispod je Getsemanski vrt. Ime mu potiče od hebrejskih reči gat što znači presa i šemen, u prevodu ulje, a označava okrugli kameni kotur kojim se cedi maslinovo ulje. Na tom mestu podno Maslinove Gore, pod maslinama koje su danas stare oko 2300 godina,  Isus se često molio sa svojim učenicima. Tu je obavio i poslednju svoju  molitvu – Molitvu u agoniji, kada su mu kaplje krvavog znoja padale na stenu na kojoj se molio. Ta stena je delom napolju, a delom doseže do samog oltara Crkve svih naroda.

Isus se molio svom Ocu da ga, ako može, mimoiđe ova čaša, sudbina, ali ipak „neka bude volja Tvoja“. Nakon što su učenici, umesto da ga podrže u molitvi, tri puta zaspali, po hrišćanskom predanju, Isus silazi sa stene molitve, prilazi mu Juda i poljubi ga, što je bio znak za rimske vojnike, koji ga hapse i odvode u tamnicu, kod vladajućeg prvosveštenika Kajafe.

U Getsimanskom vrtu sa nalazi i nova Crkva svih naroda koju je takođe projektovao Antonio Barluci, sa oltarom-stenom i mozaicima koji prikazuju molitvu u agoniji i Judin poljubac. Crkva je građena na temeljima nekadašnje Crkve carice Jelene.

Uspenje presvete Bogorodice 

Bogorodičin Grob  nalazi se pod zemljom, na površini je njegov samo ulaz. Do grobnice se spušta stepenicama koje vode pored grobova Bogorodičinih roditelja Svete Ane i Svetog Joakima, i pored groba Svetog Josifa do, kako je nazivaju, „crkve u crkvi“ koje predstavlja malu kupolu iznad Bogorodičinog groba, sarkofaga. Grob majke božje je inače prazan, jer je iz njega Bogorodičino telo, po hrišćanskom predanju, uzeto u nebesa, kada je sam Spasitelj sišao sa Nebesa i uzeo njenu novorođenu dušu, a trećeg dana je njeno telo vaskrslo, te je nakon toga i dušom i telom doživela Uspenje. Kupola koja potpiče iz vremena carice Jelene je sa gornje strane  otvorena, a iza  nje je čudotvorena ikona Bogorodice Jerusalimske koju je ikonopisao apostol Luka. Nad crkvicom je velika crkva iz krstaških vremena, takođe zatrpana zemljom i peskom.

Na putu hodočašća u Jerusalimu nalazi se i Manastir Svetog Stefana, na mestu gde su ga, kao Prvomučenika, ubili kamenovanjem. Svetsi Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom, a njegovo mučeništvo potresno je opisano na stranicama Novog zaveta. Kapija Sv. Stevana, koju Arapi zovu „Marijina kapija“, a Jevreji „Lavlja kapija“, iako su prikazani  reljefni lavovi u stvari pantere uzete kao motivi iz grba Sulejmana Veličanstvenog, jedna je od kapija kroz koju se ulazi u Stari Grad. 

Via Dolorosa – najvažnija ulica Jerusalima

U Jerusalimu smo prošli najvažnijom ulicom u gradu, Putem Stradanja – Via Dolorosa ili Put bola, kojom je Isus Hrist nosio svoj krst na putu do Golgote, uzvišenja iznad ovog svetog mesta, gde je Gospod raspet. Na Putu bola obeleženo je četrnaest stanica na kojima su se dešavale važne stvari – padovi, susret sa Bogorodicom, molitve, obraćanja okupljenim ženama.

 Šampanjac sa groficom Viskonti

Najmanje se spavalo u Jerusalimu. Da napomenem i to, osećala sam se potpuno sigurno, iako su mnogi pominjali rizik od terorističkih napada. Uživala sam u društvu grofice Viskonti koja je veliki prijatelj srpskog naroda i bila deo član delegacije. Ona me je pozvala na čašu špampanjca u hotel Kralj David gde je svojevremo eksplodirala bomba u jednom od terorističkih napada. U baru tog hotela, osećate se kao da je vreme stalo. Malo me je to mesto podsetilo na hotel Nacional na Kubi, u Havani.

Zemlja grubih ljudi i postanja sveta 

Izraelci su posebni ljudi, grubi, često neljubazni. U Izraelu i žene i muškarci služe vojsku, uvek su spremni za neki napad u dugogodišnjem sukobu sa Palestincima. Efikasni su i jasni kada razgovaraju sa vama. S druge strane, ovde je istorija, postanje sveta, postanje svega. Ja sam osećala neki čudan susret sa sobom, bez obzira na grupu u kojoj sam se kretala, na turiste, na gužvu, na tenziju među stanovništvom.  Opet, ovde se živi istorija, ona se tu i brani, sve je u nekako u kontrastu, a saglasje je na nebu. Ne bih volela da zvučim pompezno, ali, svako ko je bio u Jeruslimu, potvrdiće ovo osećanje.  Na hodočašću u Jerusalim, svako, ubeđena sam, nađe jednu  svoju zvezdu, čak i ako joj se opire.

Autorka je glumica iz Beograda